Vazdušni saobraćaj

Uvod

Vazdušni saobraćaj je najbrži vid saobraćaja kojim se danas prevoze putnici roba, ali je i najskupli. Manji značaj ima teretni vazdušni saobraćaj i u ukupnom obimu prometa tereta svih vrsta ovaj vid saobraćajnog transporta tereta i roba zauzima beznačajan udeo.Ima veliki značaj u međunarodnom prevozu putnika na velikim distancama.Infrastrukturu vazdušnog transporta predstavlja mreža aerodroma međunarodnog i lokalnog značaja. Aerodromi imaj ulogu da upravljaju letovima, primaju putnike, organizuju njihove usluge. U međunarodnim vazdušnim vezama učestvuje preko 1000 aerodroma. Najveći aerodromi sveta (od 30 do 70 miliona putnika godišnje) nalaze se u SAD (Njujork, Čikago, Atlanta, Dalas, Los Andjeles) u Velikoj Britaniji (London), Japanu (Tokio), Francuskoj (Pariz), Nemačkoj (Frankfurt na Majni).
Vazdušni transport, kao univerzalni, ima preimućstvo u prevozu putnika na srednjim i dugim linijama, na kojima se mogu prevoziti i određeni tereti.
Osnovne pozitivne karakteristike vazdušnog transporta su:visoka brzina prevoza, fleksibilnost, manevar i operativnost, relativno niža kapitalna ulaganja; dok su negativne karakteristike: zavisnost od klimatskih uslova, manje količine robe, buka.

Vazdušni saobraćaj

Vazdušni saobraćaj je proces premeštanja, odnosno prevoza osoba i/ili stvari, kao i bilo koja druga upotreba ili delovanje u vazdušnom prostoru. Osnovna podela vazdušnog prometa je na civilni i vojni. Vojni vazdušni promet je vazdušni promet u kome učestvuju vojni avioni, a koji isključivo služi u vojne svrhe. Civilni vazdušni promet je sav vazdušni promet osim vojnog zračnog prometa i delimo gana: javni vazdušni promet u koji spada linijski i povremeni prevoz osoba ili stvari; domaći vazdušni promet je promet koji se obavlja u vazdušnom prostoru neke države; međunarodni vazdušni promet je promet koji se obavlja u vazdušnom prostoru iznad teritorija dve ili više država; poseban vazdušni promet u koji spada vazdušni promet koji nije uključen u javni vazdušni promet.

Mesto vazdušnog saobraćaja u vazdušnom sistemu

Mesto vazdušnog, kao i svakog drugog, saobraćaja u vazdušnom sistemu određuju njegove odlike. Odlike vazdušnog saobraćaja odgovaraju prevozima kod kojih je kraće vreme putovanja važnije od više prevozne cene.
Vazdušni saobraćaj je u periodu posle drugog svetskog rata zabeležio značajan porast jer je postao dominantan vid međunarodnog prevoza putnika. Vazdušni saobraćaj je doprineo smanjivanju razdaljina i pri tome skoro savršeno odgovara zahtevima za brzim prevozom robe i putnika preko kontinenata i okeana. Osnovni element konkurentske prednosti vazdušnog saobraćaja u odnosu na druge vidove prevoza predstavlja mogućnost savladavanja velikih udaljenosti za kratko vreme. Ograničenja koja mogu ugroziti ove prednosti su :

•    visoki operativni trškovi
•    visoka potrošnja goriva
•    ograničeni prevozni kapaciteti

Najveći razvoj vazdušnog saobraćaja vezan je za period kasnih šezdesetih i početak sedamdesetih godina prošlog veka. Unapređenje tehnologije vazdušnog saobraćaja je u najvećoj meri usmereno na povećanje prevoznih kapaciteta vazduhoplovstva. Standard kome se teži je 500 putničkih mesta i 100 tona tereta po jednoj prevoznoj jedinici (avionu). Tehnološki napredak je prisutan i u domenu opsluge vazduhoplova (dužine leta aviona). Dok su 40-te godine prošlog veka bile obeležene pokušajima preletanja Atlantika, danas avioni mogu da lete 18 sati bez usputnog sletanja.