Virtuelna memorija

Operativni sistem je jedan od najbitnijih delova softvera koji koristi računar. Ako za hardver računara kažemo da je srce računara onda bi za operativni sistem rekli da je njegova duša. Operativnom sistemu poveravamo opsluživanje aplikacija, pravilno iskorištavanje resursa, kao i sigurnost naših podataka.
Upravljanje memorijom je jedna od osnovnih funkcija operativnog sistema. Za izvršavanje procesa je potrebna operativna memorija. U težnji da se korisnici računara oslobode svih zaduženja vezanih za upravljanje memorijom kao apstrakcija glavne memorije nastala je virtuelna memorija. Savremeni operativni sistemi omogućavaju svakom procesu da dobije više memorije (virtuelne) nego što je ukupna veličina stvarne.
Znači, osnovna ideja virtuelne memorije je da veličina programa i podataka može prekoračiti količine fizičke memorije. Operativni sistem čuva delove programa koji se trenutno koriste u memoriji a ostatak na disku. Rešenje koje je najčešće primenjivano je bila podela programa na delove zvane dopune (overlays). Dopune su držane na disku i njih je operativni sistem po potrebi prebacivao u memoriju i obratno.
U ovom radu će detaljnije biti objašnjeno o načinu rada virtuelne memorije, kao i o tome kako se koristi virtuelna memorija i na koji način je povećati ili smanjiti.