Zakon o nasledjivanju Republike Srbije

Predmet nasleđivanja

Član 1
Nasleđuje se zaostavština. Zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti. Zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti (pokućstvo, nameštaj, posteljina i slično) koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, njegovog bračnog druga i roditelja, ako su sa ostaviocem živeli u istom domaćinstvu, već oni postaju zajednička svojina ovih lica. Zaostavštinu ne čine dobra za koja su ostaviočevu imovinu uvećali njegovi potomci koji su s njime živeli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inače mu pomagali u privređivanju, već ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uvećao ostaviočevu imovinu.

Osnovi nasleđivanja
Član 2
Naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja (testamenta).
Sposobnost za nasleđivanje
Član 3
Naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti. Naslediti može i dete već začeto u trenutku ostaviočeve smrti ako se rodi živo. Na osnovu zaveštanja može naslediti i pravno lice, ako posebnim propisima nije što drugo određeno.