Zaštitnik građana

Uvod

Zaštinik građana ili ombudsman kao nezavisna institucija koja kontroliše rad izvršnih vlasti radi zaštite ljudskih prava je relativno novijeg datuma, gledano bar kod nas u državi Srbiji, Autonomnoj Pokrajini Vojvodina i velikom broju lokalnih samouprava. Reč “ombudsman” u švedskom jeziku označava osobu koja „ima sluha za narod”. Danas je ombudsman inokosni državni organ koji se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih sloboda i prava.

Zaštitnik može preporučiti da javne institucije mogu sprovodi sistemske promene ili poboljšanja koje mogu da uključuju obuku osoblja ili menja proces ili procedura. Bitna je kontrola, jerk o radi taj može i da pogreši. Najbitnija je ispravka nezakonitog i nepravilnog rada. U nekim državama poput Australije, zaštitnik građana ima za proveru i vođenje evidencija koje se tiču zakona i drugih propisa koji se tiču primene zakonskih ovlašćenja u pogledu praćenja telekomunikacionih veza, pristupu arhivama poverljivih podataka, upotrebu uređaja za video nadzor i kontrolu poslovanja. Svrha kontrola koje sprovodi zaštitnik građana su te da obezbedi zakonska usklađenost i adekvatnost i potpunost primene propisa koji se tiču ljudskih prava. Ovo doprinosi celovitosti tih aktivnosti za primenu propisa.

Ovim radom biće obuhvaćeno pored pojma zaštitnika građana i istoriski razvoj ove institucije, opšti i specijalizovani zaštitnici građana. Ombudsman ima obavezu da podnosi izveštaj Parlamentu o u nalazima koje utvrdi u svojim redovnim kontrolama. Ne može da ispituje pritužbe koje se odnose na pojedince ili privatna preduzeća, odluke suda. Ima širok krug nadležnosti da bi ispitao pritužbe i može da prisili službena lica da dostave dokumenta i daju odgovore na postavljena pitanja. Ukoliko zaštitnik građana smatra da je neko odeljenje nepravilno postupilo, on može da predloži da to odeljenje ispravi svoju grešku. Može da predloži da odeljenje dostavi neko objašnjenje ili izvinjenje, promeni odluku, donese odluku, poništi dug ili isplati odštetu.

3
1.    Pojam zaštitnika građana

Zaštnik građana ili ombudsman predstavlja se kao osoba ili institucija koja je zadužena da predstavlja interese javnosti istražujući ili odgovarajući na pritužbe na zloupotrebe ili povrede prava. Mada ombudsmana postavljaju vlade ili parlamenti, on ima značajan nivo nezavisnosti u svom delovanju. Zaštitnik građana postupa u okviru Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata kao i ratifikovanih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava. On postupa po pritužbi građana ( usmenoj ili pismenoj pritužbi Službi zaštitnika građana, koja po pravilu ne sme biti anonimna, i mora biti krajnje sredstvo ) ili po sopstvenoj inicijativi, po pitanjima vezanim za nepropisan rad: organa uprave, republičkog javnog pravobranioca, odnosno organa i organizacija koja vrše javna ovlašćenja. Pritom se u obzir uzima i obaveza navedenih organa da pri postupanju sa strankama postupaju sa savesnošću, stučnošću, nepristrasnošću, delotvornošću, uz etičnost i neizbežno poštovanje dostojanstvenosti stranke. Po pažljivo razmotrenoj pritužbi zaštitnik građana je ovlašćen da na uviđene propuste upozori nadležne organe i zatraži od njih da propuste isprave. Savetima i davanjem mišljenja Zaštinik deluje preventivno na sprečavanju slučajeva kršenja ljudskih prava i sloboda i unaprđenju rada uprave. Pored pokretanja i vođenja postupka, Zaštitnik građana može da posreduje, daje savete i mišljenja i utiče na unapređenje rada organa uprave i zaštite ljudskih sloboda i prava.
Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad: predsednika republike, vlade Republike Srbije, narodne skupštine, ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava.
Zaštitnik građana deluje preventivno ( sprečava buduće slučajeve kršenja prava ) i još edukativno ( obrazuje građane, ali i zaposlene u organima uprave o ljudskim pravima i njihovoj zaštiti ).
Pošto postoje zaštitnici građana koji se bave zaštitom prava građana u svim oblastima u odnosu na sve vršioce upravne delatnosti, javljaju se i specijalizovani zaštitnici ( ombudsmani ). Postoje javno-pravni ombudsmani eksternog tipa, interni ombudsmani, ali i privatno-pravni ombudsmani.