Značaj integralne zaštite bilja za održivu poljoprivrednu proizvodnju

Rastuća potreba za hranom dovela je do razvoja poljoprivrede prevashodno se oslanjajući na primenu hemijskih sredstava i mehanizacije. Prekomerna, nekontrolisana, često i nestručna upotreba hemijskih sredstava, đubriva i pesticida , u konvencionalnoj proizvodnji, sa namerom ostvarivanja što viših prinosa i profita, uzrok je što se umanjuje kvalitet i plodnost zemljišta, i što se zanemaruje kvalitet i bezbednost hrane po zdravlje ljudi i životinja.

Čovek mora biti u saglasnosti sa prirodom i mora potpunije i dublje da savlada zakonitosti prirode.
Ukratko, integralna zaštita gajenih biljaka obuhvata suzbijanje štetnih organizama iznad ekonomskih pragova štetnosti, primenom raznih metoda, sa davanjem prednosti prirodnoj regulaciji brojnosti štetočina, patogena i korova, zadovoljavajući pri tome ekonomske, ekološke i toksikološke uslove.
Integralna zaštita bilja je optimalna kombinacija biotičkih, biotehnoloških i hemijskih mera, pri čemu se upotreba hemijskih sredstava svodi na najnužniju količinu fitofarmaceutskih sredstava. Kada proizvođač odluči da se bavi integralnom proizvodnjom dužan je da to prijavi stručnom udruženju. Stručna udruženja pripremaju tehnološka uputstva za određenu proizvodnju.
U toku vegetacije kvalifikovane organizacije vrše pregled zasada najmanje jedan put godišnje i sastavljaju zapisnik o svakom kontrolnom pregledu.