Čim krenu topli letnji dani i počne da se razmišlja o godišnjem odmoru i letovanju na nekim
tropskim destinacijama, kreće i “ženska groznica” – potraga za idealnim kupaćim
kostimom. Ako ste ikada pomislili da je izbor modela mali ili ste se osetili potištenim jer
shvatate da Vam baš taj “savršeni” moderni model ne stoji dovoljno dobro, pomislite samo
kako bi bilo da izbor ne postoji i da morate da nosite neke duge haljine za kupanje. Da, tako
je bilo nekad.

Slika 1. Kupaći kostim u vidu duge haljine

Možda trenutno aktuelni modeli kupaćih kostima deluju neizbežno, a u nekima je čak
suviše komplikovano da se u njima uopšte i kupa, ali je tako svuda u svetu već vekovima –
veličine, oblici i forme modela se povećavaju i smanjuju, pravila i religija ponekad diktiraju
količinu materijala, a uticaj mešavina kultura menja trendove - i tako u krug.

Količina okrivenosti tela u kupaćim kostimima se takođe menjala kroz vekove, pa tako neki
zapisi govore o tome da su se u Staroj Grčkoj i Rimu žene kupale potpuno nage. Do 1670-ih
godina, pravilo koje je važilo za sve žene koje su se kupale u javnim kupatilima i banjama
bilo je da se kupaju potpuno nage, a od tada se uvodi obaveza da one budu potpuno
obučene, sa tačno određenom formom odeće za kupanje. [2]

2.1. Istorijski razvoj kupaćih kostima

U Viktorijanskoj eri, čak i u tadašnjim letovalištima, muškarci i žene su bili odvajani, kako
ne bi videli jedni druge u odeći za plažu. Posebno popularne u to vreme su bile „mašine za
kupanje“, odnosno mini-kočije sa 4 točka, u koje bi žene ulazile u svakodnevnoj odeći,
unutra bi obukle kupaće kostime, i sa čitavom „mašinom“ ulazile u more, dok su sve vreme