2
SADRŽAJ
1. UVOD…………………………………………………………………………………3
2. ISTORIJA SPORTA…………………………………………………………….…….4
3. SPORT KAO DRUSTVENA I LICNA VREDNOST………………………….……4
4. POSMATRANI ASPEKTI NA CIJE FORMIRANJE UTICE PLIVANJE…….…..5
5. PODIZANJE TELESNE OTPORNOSTI……………………………………….……5
6. PEDAGOSKI ASPEKTI…………………………………………………………..….6
7. HARMONIČAN TELESNI RAZVOJ…………………………………………….…6
8. OBRAZOVANJE NEOPHODNIH NAVIKA…………………………………..…..6
9. RANO OBRAZOVANJE - OBUCAVANJE PLIVANJA…………………….……7
10. VASPITANJE………………………………………………………………….……..9
11. NASTAVNO - TRENAZNI RAD…………………………………………………..10
12. SOCIOLOSKI ASPEKTI……………………………………………………………11
13. ZAKLJUČAK………………………………………………………………………..12
14. LITERATURA.............................................................................................................13
4
ISTORIJA SPORTA
Jos su starogrcki mislioci ukazivali na funkcionalno jedinstvo pojedinaca-jedintsvo duha i tela (u
zdravom telu zdrav duh). Tokom istorije ova ideja se u zavisnosti od drustvenih specificnosti
menjala,uglavnom gubila svoj prvobitni smisao, npr. u feudalnom drustvu sportska aktivnost se
svela na ocuvanje ratnicke forme u periodima mira(veliki viteski turniri). Tokom srednjeg veka
crkva je dominirala drustvenim zivotom ,te su svatanja koja je ona diktirala zabranjivala i
osudivala sva telesna zadovoljstva u koje se ubrajao i sport. U vreme stvararanja velikih
nacinalnih pokreta u evropi (pocetak XIX. veka) Javljaju se pokusalji da se sport iz kasarni
prenese u drustvo medu mlade,te da oni budu „branioci domovine". U narodu su se ljudi takmicili
u sasvim drugim sportskim granama, i to: borba na balvanima, bacanje kamena sa
ramena,trcanju, jahanju,penjanju uz drvo i dr. Tako su se okupljali i zadrzavali pozitivan i
kolektivni duh i jedinstvo. U burzuaskom drustvu sport je postao ogledalo drustvenih odnosa.
Sport postaje sredstvo povezivanja klasnih struktura, politicke emancipacije, zarade.
Sport u demokratskom drustvu se uklapa u humanitarne principe. Sport danas trebe da doprinese
razvijanju mladog coveka. Da bi sport bio jedan od vidova covekove kreativnosti, da bi kroz
njega mogla izrazavati zdrava potreba za takmicenjem, za igrom,za ostvaranjem onog istinskog,
ljudskog, moraju biti resena osnovna egzistancijalna pitanja: materijalna, moralna, psiholoska.
SPORT KAO DRUSTVENA I LICNA VREDNOST
Sport je veoma slozena drustvena pojava. Njegovo mesto i uloga u zivotu drustvene zajednice
zavise od stepena materialnog drustvenog razvoja, kao i od karaktera drustvenih odnosa.
Planiranje i razvoj sporta je izraz vrednosti, ideja i drustvenih stavova. Sport je drustvena ali i
autenticna vrednost.
Razlikujemo sledece glavne vrste sportskog angazovanja:
a)
RAZVOJNI SPORT
(Uvodenje obaveznog fizickog vaspitanja u nastavi).Cilj je individualno
napredovanje,a ne ukljucivanje u takmicenje.
b)
REKREATIVNI SPORT
Ima za cilj da otkoloni nepovoljne posledice radne
delatnosti,uslove zivota,raznih obolenja ili ostecenja organizma.To je prirodan nastavak fizickog
vaspitanja u skoli.
