UNIVERZITET U BANJOJ LUCI
POLJOPRIVREDNI FAKULTET
SEMINARSKI RAD
Ishrana konja
Mentor: Ime i Prezime studenta :
Mr. Aleksandar Kralj Siniša Moravac
Banja Luka, januar, 2013
2
1. Pravilna ishrana kao faktor dobrobiti konja
Preduslov za pravilno hranjenje konja je dobro poznavanje anatomskih
specifičnosti organa za varenje ove vrste životinja. Konji imaju relativno mali
želudac čiji kapacitet ne prelazi 7-8 odsto ukupne zapremine gastrointestinalnog
trakta, što je u poređenju sa 60-70 odsto kod pasa i mačaka više nego malo.
Zbog toga konj nije u stanju da odjednom unese veću količniu hrane.
Posmatranjem konja slobodno držanih na pašnjaku može se zapaziti da oni 50
do 70 odsto vremena dnevno provodu pasući. Nezavisno od vrste hrane (sijeno,
žitarice, ili kompletna smjesa briketa), u zatvorenim stajama konji preko dana jedu
jednom na sat, a noću na svaka dva do tri sata.Što je veća količina hrane pojedena
odjedanput, veće je istezanje želudca, veći gastrointestinalni motilitet i brži
metabolizam. Poželjno je i preporučljivo često hranjenje sa manjim obrocima.
Konj je biljojed i gotovo sve svoje potrebe može da podmiri uobičajenom
biljnom hranom: zelenom travom, sijenom ili žitaricama. Kombinacijom kabastih i
koncentrovanih biljnih hraniva, dakle, konj može da obezbijedi sve neophodne
hranljive materije: ugljene hidrate, masti, proteine, mineralne materije i vitamine.
Za život u prirodi, koji ne zahtjeva pretjerano trošenje energije, sve potrebe
organizma mogu se podmiriti samo zelenom travom ili sijenom. Veća fizička
naprezanja, međutim, zahtjevaju dodatnu količinu energije, koja se, opet, može
dopuniti dodavanjem koncentrovanih hraniva – mahom žitaricama.
Obezbeđenje energetskih potreba predstavlja poseban problem kod sportskih
konja. Za ekstremno velike napore, naime, potrebne su izuzetno velike količine
koncentrovanih visokoenergetskih hraniva.
Konjima je, u bilo kojim situacijama, za održavanje života neophodna voda i
kabasta hraniva, dok su žitarice i različiti suplementi, na primjer so, potrebni samo
pod određenim okolnostima ili predstavljaju stvar izbora – mogu biti korisni ali se
može i bez njih. Konjima bi, dakle, trebalo obezbijediti vodu i kabasta hraniva u
količinama koje mogu konzumirati koliko god žele. Izuzetak su pregojena grla,
kojima treba ograničiti davanje kabastih hraniva i ukinuti koncentrovanu hranu.
Kabasta hraniva su konjima potrebna kao izvor celuloze. Celuloza je neophodna za
održavanje normalne aktivnosti, a time i ravnoteže mikroorganizma u debelom
crijevu – cekumu i velikom kolonu, koji varenjem celuloze oslobađa dodatnu
količinu iskoristljive energije ali i druge sastojke bitne za podmirivanje potreba
konja. Takođe, ovaj nesvarljivi sastojak kabaste hrane je potreban i za održavanje
normalne pH vrijednosti u crijevima i adekvatne pokretljivosti crijeva, pri čemu
pomaže u sprečavanju prebrzog unošenja lako svarljivih ugljenih hidrata. Prebrzo
unošenje pretjerane količine lako svarljivih ugljenih hidrata koje prevazilaze
kapacitete za varenje, izazvaće dijareju, koliku i akutni laminitis.
