DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI
isti,smanjivati se ili povecavati.Imajuci u vidu da obim dustvenih potreba,iz godina u
godinu ne prekidno raste,onda se kao opsta zakonitost namece proces prosirene
drustvene reprodukcije.Zbog toga kazemo da teorija prosirene drustvene reprodukcije
istovremeno prestavlja i teoriju privrednog odnosno ekonomskog razvoja.
Analiza uslova funkcionisanja ekonomskog,odnosno privrednog razvoja vrlo rano je
postala predmet izucavanja politicke ekonomije.Jos je u vreme fiziokrata,njihov glavni
prestavnik Fransoa Kene istrazivao zakone obnavljanja proizvodnje u makro
ekonomskim razmerama.Medjutim na savremenom nivou razvoja ekonomske teorije
od politicke ekonomije ne ocekuje se samo da objasnjava proces drustvene
reprodukcije,vec da vrsi ekonomsku analizu id a na taj nacin ukase na moguci izbor
srestava,puteva i metoda koji se mogu upotrebiti za realizaciju ciljeva privrednog
razvoja.Na ovaj nacin ekonomska teorija formira odredjenu osnovu na bazi koje se
donose odluke kojima se vrsi regulisanje i usmeravanje tokova procesa drustvene
reprodukcije.
Pojam ekonomskog rasta i razvoja
Pod ekonomskim rastom podrazumevamo stalno povećavanje obima proizvodnje u
jednoj zemlji,odnosno porast bruto drustvenog proizvoda kao osnovnog kvantitativnog
pokazatelja kretanja proizvodnje u periodu od godinu dana.
Privredni razvoj prestavlja,ne samo kvantitativne promene kada je u pitanju
ekonomski polozaj odredjene zemlje,vec i kvalitativne promene(menjanje privredne
structure,pojava novih grana i delatnosti,novih zanimanja i sl.)koje vode ka boljem i
potpunijem zadovoljavanju svih covekovih potreba(ne samo ekonomskih vec i na pr.
kulturnih).
Proizvodnja po glavi stanovnika prestavlja merilo za sposobnosti nekog drustva da
postigne zacrtane ciljeve drustvenog i privrednog razvoja,a sve u svrhu zadovoljavanja
stalno rastucih drustvenih potreba.Porast proizvodnje po glavi stanovnika u
ekonomskoj teoriji se izrazava kao privredni rast bez kojeg nema privrednog
razvoja,ali ne mora svaki privredni rast da bude u funkciji
privrednog(ekonomskog)razvoja.
Privredni rast obuhvata promene u materijalnoj proizvodnji i u toku jednog relativnog
4
kratkog vremenskog perioda,najcesce godinu dana.U ekonomskoj teoriji pod pojmom
ekonomskog rasta podrazumeva se godisnji porast materijalne proizvodnje iskazan
vrednosno,kroz stopu rasta drustvenog proizvoda ili nacionalnog dohotka.Rast se
moze ostvariti,a da se pritom ne ostvari razvojni tok privrede.Znaci privredni ravoj ne
ukljucuje samo porast materijalne proizvodnje,nego i svih drugih drustveno-
ekonomskih procesa i promena uslovljenih dejstvom ekonomskih i van ekonomskih
faktora.Ne samo u sveri materijalne proizvodnje,vec i u celokupnoj strukturi
drustveno-ekonomskog razvoja:u nauci,obrazovanju,kulturi,zdravstvu,citavoj
infrastrukturi i sl.Privredni razvoj se zbog toga izrazava i jednom duzem vremenskom
periodu.
Privredni razvoj jedne privrede cini niz strukturalnih promena.Privredni razvoj zemlje
se ostvaruje kroz vece ucesce preradjivackih kapaciteta industriske
proizvodnje(sekundarni sector),a na visim nivoima sve vise dominiraju usluzne
delatnosti(tercijarni sector).
Za privredni razvoj svake zemlje takodje je od velikog znacaja i promena proizvodne
structure,odnosno uvodjenje novih proizvoda,novih proizvodnih programa,nove
tehnike i tehnologije,novih procesa proizvodnje,sirovina i materijala,novih izvora
energije.
Promene u rasporedu faktora proizvodnje,odnosno u njihovoj novoj lokaciji,i to ne
samo radne snage,veci citavog tehnickog potencijala.Pre svega na promene radnih
navika sticanje novih iskustava i proizvodnih vestina,obrazovanje na poslu i sl.
Sto se tice srestava za rad,realokacija tehnickog potencijala se vrsi posrestvom
aganzovanja novcane akumulacije,u cilju izgradnje novih proizvodnih kapaciteta.
Privredni razvoj podrazumeva i vece i uspesnije ukljucivanje privrede jedne zemlje u
mecunarodne ekonomske tokove.
Razvoj podrazumeva i stalno ratuci udeo akumulacije u nacionalnom dohotku.
Dakle,privredni razvoj prestavlja jedan veoma slozen process i fenomen.Privredni
rast,meren procentima porasta nacionalnog dohotka po glavi stanovnika,ne moze biti
realan pokazatelj stvarno dostignutog nivoa ekonomske razvijenosti.
Privredni razvoj ne podrazumeva samo porast drustvenog proizvoda i nacionalnog
dohotka,veci sve dugorocne drustveno-ekonomske promene u privredi jedne zemlje.
Od velikog je znacaja da se pre svega politicka ekonomija,bavi problemima
privrednog razvoja.Pre svega,u cilju kreiranja i vodjenja razvojne i ekonomske
politike.
5
novih proizvoda u cilju povecanja outputa ili povecanja outputa od jednake kolicine
inputa. Najznacajniji tehnoloski razvoj u savremenom svetu odigrao se u elektronici,
racinarima, telekomunikacijama, avio-industriji itd. Tehnoloska promena je trajan
proces malih i velikih poboljsanja cemu svedoce cinjenice da najrazvijenije zemlje
sveta ostvare milione patenata, a uz to i milioni sitnih usavrsavanja i poboljsanja koji
su rutonski deo napretka jedne ekonomije.
Svakako da su najznacajnije promene ostvarene u vojno-industrijskom kompleksu,
koje se u post periodu primenjuju i u civilnom sektoru proizvodnje. Civilna tehnoloska
dostignuca manje su dramaticna, ali ne i manje impresivna svojim doprinosom
povecanjem zivotnog standarda trzisnih ekonomija.
Sa aspekta neoklasicnog modela tehnoloske promene znace, da se vise moze
proizvfesti outputa uz jednake inpute kapitala i rada, sto ce raci: da tehnoloske
promene pomeraju granicu proizvoljnih mogucnosti.
Izumi i dostignuca ne samo da obezbedjuju stabilan razvoj, vec uz konstantan odnos
inputa, plata i kamata povecavaju kolicinu outputa koja svaka jedinica outputa maze
proizvaesti. Tako neprekidno rastu: capital po radniku, output po radniku i plate
(nadnice) po radniku, a pri tome nedodje do opadanja realne kamate. Dakle prava
investicija povecava produktivnost kapitala i neuralise zakon opadajuce stope profita.
U tom medju odnosu opadajucih resursa i napredujuce tehnologije, tehnologija je
pobedila ubedljivo u dosadasnjoj genezi razvoja.
Treba istaci da su neke investicije naklonjene kapitalu, a druge radu. Poljoprivredne
masine smanjuju potrebu za radom a povecavaju potrebe za kapitalom pa ih zato
nazivamo “investicijama koje stede rad”, i one povecavaju profite u odnosu na nadnice
(plate). Novu izumi koji smanjuju potrebe za kapitalom vise od potrebe za radom (na
primer uvodjenje rada u vise smena) su “investicije koje stede capital”, i one
povecavaju plate (nadnuce) u odnosu na profit
7
