1.Природни услови за развој шумске привреде код нас-

У шумарству природни услови

имају  посебан  значај пошто   се  производња  одвија  на  отвореном  простору  и  траје   дуго
времена.Од највећег значаја је клима.Клима код нас је умерено континентална (централна
Србија) и континентална.Конт се одликује широким годишњим амплитудама-врло топла лета
и   хладне   зиме,уз   кратка   пролећа   и   јесени.Док   умер-конт   одликује   се   блажим
зимама,израженијим пролећима   јесенима.Укупна количина годишњег талога је од 600 до
1000мм*год

-1

.Такође имамо и различите облике рељефа од чистих равница па до високих

планина.Међу типовима тла преовлађују плодне смонице и гајњаче.Посебно смо богати
водама имамо доста великих река...Овакви природни услови утичу на распрострањеност
биљних заједница а посебно шумских фитоценоза.Према томе можемо рећи да су природни
услови повољни за подизање и узгој шума,тј шуме се могу трајно узгајати.

2.Робна производња у шумарству-

Шумарство производи велики број различитих

производа,од биомасе(дрво,дивљач) до општекорисних функција шуме.Чак и ако се ради
само   о   производњи   дрвета   имамо   велики   асортиман   различитих   производа(више   врста
трупаца,просторно   дрво)..Робна   производња   представља   производњу   за   непознатог   и
познатог потрошача која се реализује на тржиште.Производња се врши за потребе друштва
за шумским производима при чему се њена реализација врши на тржишту,и такви шумски
производи имају карактер робе.Постоје две групе шумских производа:
1.они који имају робни карактер              и              2.они који се одликују том карактеристиком.
Постоји једна велика група шумских производа која се неможе реализовати на тржиште и
њихова употреба је слободна.То се односи на производњу кисеоника,регулацију састава
ваздуха,регулацију   режима   вода.Ове   производе   карактерише   слободно   коришћење
(бесплатна добра).Ове особине представљају велику и значајну особеност шумарства као
производне   делатности.Ако   нема   тржишта   нема   ни   прихода   нити   добити,неможе   се
остварити ни повраћај уложених средстава.Из тог разлога постоје тешкоће код мотивисања
нарочито приватног капитала,за улагање у такве инвестиције  па је решење у производњи
неког   производа   који   има   робни   карактер   обично   је   то   дрво   који   ће   носити   терет
инвестиције.Карактер   робе   у   шумској   производњи   имају   сви   дрвни
производи,дивљач,производи од биљака.

3.Биолошко техничке специфичности производње у шумарству

-Процеси и послови у

шумарству јако су сложени и имају  своју биолошко-техничку и економску компоненту,затим
просторну   и   временску   компоненту.У   оквиру   шумске   привреде   имамо   :робну
производњу,производњу општекорисних функција (немају карактер роба).Шумска привреда
је део националне привреде која се односи на производњу ,размену и потрошњу шумских
производа   и   разматра   основне   проблеме   снадбевања   друштва   са   дрветом   и   другим
шумским   производима.Специфичан   карактер   шумске  привреде   зато   што   нема  чврстог   и
дефинитивног   одвајања   карактера-међусобна   повезаност   (биолошко-техничка   и
економска).Биолошко-техничке

специфичности:1)Територијалност

шумске

привреде(просторна подела-области,подручја);2)Дрво-тешко и волуминозно,шуме удаљене
од   потрошачких   центара(отварање   шумских   путева);3)Везаност   за   природне
услове(производња на отвореном);4)Дужина производног циклуса 5)Сечива зрелост живог
дрвета   (апсолутна,квалитетна,економска,техничка,физичка);6)Грешке   начињенњ   у
газдовању   шумама(далекосежне   последице,тешко   уочавају,касно   испољавају   и   тешко
поправљају);7)Нужност   постојања   одређене   количине   живе   дрвне   масе   (да   би   имали
прираст);8)Производња   у   шумарству-екстезивна(људски   рад   незамењив);9)Тешко
продирање механизације(теренски услови);10)Опште користи од шума.

4.Економске специфичности производње у шумарству-

Шумска прозводња је привредна

активност има свој економски обрачун.Одступа од сличних рачуна   у другим привредним
областима.Економске специфичности највећим делом  проистичу из биолошкох особености
шумске производње.Имамо:
1.Вредност шумског земљишта-тешко га је израчунати ,ретке су купопродаје,
2.Вредност шумских састојина.-Не могу се прецизно израчунати.Од 1966. основно средство
и израчунава им се вредност   која је потребна да би се могла израчунати амортизација
шума.
3.Утврђивање   годишњег   успеха   газдовања   и   периодичнох   успеха   биолошке
репродукције.Немогуће   је   прецизно   одредити   запремински   прираст.Балансирање   успеха
немогуће   је   тачно   и   прецизно   извршити   због   непотпуних   података   о   висини   трошкова
узгајања и заштите шума.
4.Економске особености  производне фазе узгајања шума-Имамо различита схватања,према
некима јесте производња јер ствара вредност која се може израчунати индуктивно  на бази
просечног   друштвено   потребног   рада   за   репродукцију   дрвета.Према   другима   није
производња и да не ствара вредност,јер садржи премало људског рада.Постоји и став  да то
јесте производња  али да нествара вредност  и да делује у правцу обарања цена дрвета на
тржишту.Улагање у узгој   шума је толико дугорочно   да знатно премашује један људски
радни век  и практично онемогућава вредновање уложеног рада током тако дугог времена.
5.Економски карактер живе дрвне залихе у шуми-Дрвна залиха је као основно средство тј
средство   за   рад  док  не  достигне   сечиву   зрелост.И  дрвна   залиха   је   обртно  средство   тј
предмет рада у моменту одређивања за сечу.
6.Пословање шумских предузећа.Због великих издатака и улагања ако предузеће послује
финансијски   негативно     долази   до   ликвидације   типичних   основних   средстава
(трактори,камиони) док се нетипична средства (састојине) предају на управљање државним
органима.
7.Разликовање редовних од инвестиционих улагања у мери биолошке репродукције.Имамо
просту репродукцију то је пошумљавање само сечишта и проширена репродукција то су
пошумљавања и неких голети.

5.Људски рад и специфичности процеса рада у шумарству-

Људски рад је фактор

производње.Делимо га на умни и физички.Умни је примена свих потребних сазнања за
сврсисходну   и   економичну   производњу   добара,а   физички   представља   мануелне
радове.Људски рад улаже у производњу добара са циљем стварања производа који ће
обезбедити задовољење неке људске потребе.У шумарству је људски рад веома битан
производни фактор    везан за  узгој,заштиту  и коришћење шума.Радни учинак зависи од
теренских,састојинских и климатских прилика.Улагање људског рада у шумарству обухвата и
предходно   стварање   услова   за   обављање   процеса   рада   то   је   у   ствари   интелектуални
стручни рад (пројекат путева)Људски рад је незаменљив производни фактор ,али његова
укупна количина ,учешће у производњи шумских производа  је врло мало.Имамо различите
количине   уложеног   људског   рада   то   је   интезивно   или   екстензивно   газдовање.Трошкови
радне снаге обично имају највеће учешће у директним производним трошковима.Степен
заменљивости људског рада машинама је веома мали.Имао сезонски карактер коришћења
људског   рада   ,одређено   доба   године,мировање   вегетације.Неопходност   постојања   уско
специјализованих   радника   (прилика   за   приватнике).Проблем   утврђивања   производности
рада-начин плаћања,према стварном радном учинку.Демографска кретања ,миграције село-
град,условили   су   мању   понуда   радне   снаге.Услови   рада   шумских   радника     су   тешки
напорни,неповољни,побољшање   услова   помоћу   здравства,хигијене,техничке

спајати помоћу ексера и завртња; грађа му омогућава да задржава боју и друге премазе; јако
је у односу на своју тежину,поседује чврстину; добро апсорбује ударце и вибрације; лако се
претвара у пулпу.

Према начину употребе

дели се на техничко дрво,дрво за хемијску прераду,огревно дрво и

отпадак.Имамо обло техничко дрво,цепано и тесано.Трупци се деле на класе.Огрев је
најстарији коришћен шумски сортимент.
2.

Поред

дрвне

масе

дебла

имамо

кору,лишће,четине,цветови,шишарице,корен,плодови,семе,лишајеви,гљиве,дивљаш.
3.

Од производа

који се производе у шуми а не морају бити везани за њу је производња

меда,разне врсте лековитог биља.
4.

Последњих

година нагло расте интерес њуди да након напорног физичког и умног рада

опусти и рекреира у природи
5.

Општекорисне

функције шума са порастом загађења животне средине шуме добијају на

значају.

9.Вишенаменска производња у шумарству-

Најважнија особина производње у шумарству

је њена временска димензија.Сама производња одвија се у две временске фазе:једна фаза
је   производња   живе   дрвне   запремине     која   представља   дрвни   прираст   а   друга   фаза
представља производњу шумских производа за властите потребе или за тржиште  и која се
назива   експлоатација   шума.Имамо   више   фаза   производње   дрвета   и   то   су
садња ,прореда...Трајање сваке фазе зависи од укупног трајања производног циклуса.Темпо
производне фазе одражава брзину   којом се посматрана фаза извршава док пластичност
одражава ниво и степен временских одступања.С обзиром на то производња у шумарству се
дели на

примарну

то је подизање и узгој и

секундарну

тј коришћење у којој доминирају

фактори радне снаге и технологије.С обзиром на велику сложеност производње у шумарству
имамо 2 основна начина тумачења:
1)Коришћењем мањих парцела у оквиру једне веће површине на којима се производи само
један производ –артикал,свака парцела један вид употребе и своју производну функцију
(различито место,исто време);
2)Површина земљишта се не дели на мање делове,на читавој површини се одвија
производња неколико производа у општој смеси.Различито време,исто место.Овај други
начин је ближи данашњем тумачењу.
Појава овог појма у шумарству је због карактеристичне шумске производње:
1)

велика разноврсност производа

;

њихова међусобна повезаност у процесу производње

;

велика дужина трајања производње главног производа

-дрвета.

Својство вишенаменске производње је јединствен процес који се неможе разбити на мање
делове,а укупни трошкови се не могу разбити на сваки производ појединачно.Вишенаменско
шумарство је газдовање површином земљишта под шумом,ради стварања и коришћења
више употребних вредности,тј сви облици користи од шуме.Начини разматрања
проблематике вишенаменског шумарства су:
1.

економика коришћења земљишта

;(налази се тежња да се коришћење земљишта усмери

на на ону делатност која обезбеђује већу закупнину,дали ће бити шума или пољопривредно.
2.

методе оптимизације

(линеарно програмирање);

производне теорије

.(усредсређена је на технолошке односе између улагања у

производњу и остварених резултата производње,са посебним освртом на могућност замене.

10.Економетријски модел производње у шумарству-

Економетријски модели су

системи ,економске појаве и процеси представљени као теоријски модели ,изражени језиком
математичке   статистике.Понашање   у   садашњим   условима   и   предвиђање   кретање   у
будућности.Производна функција је технолошки однос између улазних  и излазних величина у
производном процесу приказује количину робе или услуга које излазе из производног процеса
(P),која   се   може   произвести   са   одговарајућом   количином   улазних   величина   (  Vi)
употребљених у том процесу..P=f (Vi).То је процена будуће вредности обима производње.Да
би се обавила анализа производне функције потребно је познавати њен облик,параметре и
низ   информација   о   квалитету   дате   функције.Формирање   економетријског   модела   има
неколико сукцесивних фаза:
1) теоријска припрема (прикупљање података).
2)Графичка   анализа   односа   (графичко   представљање   тачака   емпиријских   података   и
анализа)
3)Избор облика функције (на основу изравнатих).
4)Израчунавање параметара одабране функције (најчешће МНК).
5)Израчунавање потребних елемената за тестирање ваљаности добијене регресије.
6)Анализа   добијеног   модела   (кефицијент   детерминације   (R

)-то је учешће објашњених

варијација у укупним варијацијама,коефицијент корелације (R)-то је мера утицаја одабране
независне променљиве на зависно променљиву-корелациона анализа,Фишерова статистика-
представља тестирање значајности добијеног коефицијента корелације и Т-статистике-је
тестирање прецизности израчунавања параметара. и кориговани коефицијент детерминације
(R

¯).

Модел се заснива на степеној функцији облика (Cobb-Douglas) P=a

,где је L-број

радника,М-ангажована снага машина,а

,а

–параметри..Добијен је регресиони модел дво

факторске функције производње.

11.Појам,врсте и функције инвестиција у области шумарства-

Појам инвестиција

односно инвестирања је улагање финансијских средстава ради стварања,проширења или
развоја одређеног потенцијала за производњу роба или услуга за задовољење потреба
друштва.Код инвестирања се јављају 2 субјекта:
1.Инвеститор-наручује и финансира инвестиционе радове,
2.Извођач   врши   извођење   инвестиционих   радова   (може   бити   више   од   једног   на
објекту).Избор извођача врши инвеститор непосредном погодбом или лицитацијом (јавно
надметање)
Инвестиционом улагању предходе 3 основна елемента:
1.Студија   изводљивости   елементи   о   стању   на   тржишту,технолошко   решење   и   процена
рентабилности улагања.
2.Инвестициони програм су варијанте.
3.Инвестициони   пројекат   су   дефинисани   параметри:1.технички   и   2.економски   студија
исплативости инвестиције
За инвестиционе пројекте од велике важности су :
1.финансијска анализа у новцу
2.економска анализа је анализа свих користи од инвестиције а не само у новцу.
Према основној намени деле се на :
1.привредне су улагања која су намењена за чисто привредне сврхе у објекте,у основна
средства,у обртна средства
2.непривредне  су улагања у друштвени стандард (стнови,култура,спорт)
У односу на економски карактер имамо :

Ове карактеристике се најуже односе на средства за рад,али је појам основних средстава
нешто шири од појма средства за рад.Инфраструктурна средства која не делују директно на
предмет рада али омогућавају да се процес рада не сметано одвија (нпр-прилазни путеви)
сматрају основним средствима предузећа.Као основне врсте основних средстава могу се
издвојити следеће:
- ствари које су способне да функционишу као средства за рад (машине,алати);
-ствари   које   нису   способне   дс   функционишу   као   средства   за   рад   али   су   за   ту   сврху
намењена (средства у изградњи);
Нека средства за рад која имају или малу набавну вредност  или су века трајања краћег од 1
године не сматрају се основним средствима већ се сврставају у обртна.У шумарству се
основним   средствима   сматра   следеће:1)средства   за   рад   (моторне
тестере,трактори);-2)грађевински

објекти

(привредне

зграде,бараке,мостови,путеви);-3)оснивачка улагања (у истраживања општег карактера);-4)
стоваришта дрвета.

14.Шума као специфично основно средство

-Дрвна залиха у шуми проглашава се

основним средством,без обзира што она има карактеристике и средства за рад и предмета
рада.Ова двојност произилази из тога што у шуми мора постојати одређена стална количина
дрвне запремине у облику дрвне залихе.Она ће продуковати прираст дрвне запремине који
се може користити (етат),јер би у случају да у дужем временском периоду обим сеча прелази
величину прираста био би угрожен опстанак саме шуме.Код уређених шума ,дрвна залиха би
била стална и једнака и давала би једнак прираст сваке године.У том смислу сва запремина
пре сече могла би се сматрати средством за рад,док би се новостворени прираст пре сече
мога сматрати недовршеном производњом.У процесу производње (док оно траје,пре
сече),дрвна залиха

не троши и не преноси своју вредност на готове производе

одатле

произилази да дрвна залиха није основно средство.Али ипак пошто она

представља

неопходни предуслов за производњу

као и коришћења механизма амортизације

за

обезбеђење средства за билошку репродукцију шума ,дрвна залиха у шуми се третира као
основно средство. Основна средства имају следеће карактеристике:1)у процесу производње
задржавају своју натуралну форму и не улазе материјално у нови производ;2)служе за више
производних процеса; 3)своју вредност преносе постепено на нове производе.

15.Амортизација основних средстава у шумарству и амортизација шуме

-Износи који се

зарачунавају у цену призведене робе на име накнаде за трошење средстава за рад називају
се амортизацијом.Амортизација је новчани израз трошења средстава за рад.Она се односи
на једну годину и одређује се рачунски на бази процене величине трошења у току дате
године.Издвајањем   амортизације   обезбеђује   се   да   се   након   истека   века   трајања   датог
основног средства набави исто такво основно средство и да се процес производње настави
бар   на   истом   нивоу.Основни   узроци   амортизације   су:   техничко(физичко,материјално)
трошење и економско трошење (застаревање).Техничко трошење настаје као последица
хабања и пропадања материјала од кога је основно средсво направљено,чиме се смањује
његова упoтребна вредност.Застарелост је последица технолошког развоја ,услед велике
разлике у продуктивности у односу на новије технолошко решење,у економског смислу није
прихватљиво   за   употребу.Треба   га   расходовати   и   набавити   савременије
средство.Кофицијент   застарелости   рачуна   се  Ez=P1/P2     *100.P1-учинак   по   раднику
(продуктивност) на старом средству за рад; P2-на новом.

16.Временски систем израчунавања амортизације и његове варијанте

- Амортизација је

новчани израз трошења средстава за рад.Годишњи износ амортизације назива се
амортизационом квотом (Aq) и постоје два система за њено израчунавање:временски и