UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
FAKULTET ZA TURIZAM I HOTELIJERSTVO
PREDMET:
Osnove turizma
Tema: Seoski turizam
Seminarski rad
Profesor: Student:
Doc. Dr. Marija Knežević Sergej Komarnicki
Index br: 91/13
Banja Luka, 2013.
2
SADRŽAJ:
1. Uvod i istorijat ..........................................................................................2
2. Razvoj seoskog turizma ...........................................................................3
3. Seoski turizam u Bosni i Hercegovini ...................................................6
4. Aktivnosti u seoskom domaćinstvu i ponuda .....................................8
5. Seoski turizam kao poluga razvoja seoskih prostora .........................10
ZAKLJUČAK ...........................................................................................13
LITERATURA ..........................................................................................14
1. UVOD I ISTORIJAT
4
namijenjenim slobodnom vremenu - turizam u ruralnim krajevima dobija i veće ekonomsko
značenje jer se sve više produžuje vrijeme provedeno u ruralnim područjima u svrhu rekreacije
ili odmora. Zanimljivo je istaknuti da su brojna istraživanja pokazala veću sklonost
obrazovanijih ljudi za provođenjem odmora u ruralnim krajevima, baš kao i veći broj muškaraca
koji, za razliku od žena, žele odmor provesti na selu. "Radničke" klase pak odmor radije provode
u gradu nego u ruralnoj sredini. Navedeno se odnosi na zemlje kapitalističkog svijeta.
2. RAZVOJ SEOSKOG TURIZMA
Koncept seoskog turizma kao i lokalna kultura bili su 90-tih godina dvadestog veka predmet
strateških dokumenata i tema mnogih rasprava u cilju istraživanja i definisanja njegovog pravog
značenja i afirmacije. Seoski turizam je razmatran kao potencijal za razvoj novog vida turizma u
skladu sa već razvijenim konvencionalnim turizmom plaža, gradova, banja.
Ni tada seoski turizam nije bio novina mada je najčešće samatran privilegijom bogatih.
Interesovanje za seoski turizam nastaje u želji da se pobegne od mnogoljudnih urbanih centara
pritisnutih industrijalizacijom.
U razvoju seoskog turizma najpre su prepoznata dva aspekta. Jedan se ogleda u revitalizaciji a
drugi u reorganizaciji lokalne privrede i kvaliteta života. Za male zajednice to znači biznis ali i
nova radna mesta i dodatne poslove. Ovaj vid turizma postaje generator dopunskih prihoda
seoskog stanovništva koje se bavi poljoprivredom, zanatstvom, uslužnim delatnostima. Pruža se
mogućnost obnavljanja i korišćenja napuštenih kuća autentičnog izgleda u jedinstvenom
ambijentu. Specifičan kvalitet u seoskom turizmu je zasnovan na proizvodnji hrane ali i na
društvenim kontaktima, uživanju u raznovrsnosti baštine, autentičnom okruženju.
Razvoj seoskog turizma se zasniva na malim smeštajnim kapacitetima, najčešće porodičnim
objektima i raznovrsnom socijalnom strukturom domaćina kojima je turizam dopunska delatnost.
Ograničavajući faktori razvoja seoskog turizma često se ispoljavaju u nedostatku kvalitetne
usluge, infrastrukture, objekata i kontrole nad korišćenjem resursa.
