OBEZBEĐENJE SPORTSKIH PRIREDBI
seminarski rad
1
Sadržaj
1.Uvod...........................................................................................................2
2.Organizacija sportskih priredbi...................................................................3
2.1.Sportske priredbe..................................................................................3
2.2.Ugovorne obaveze organizatora............................................................4
3.Bezbednost kao pretpostavka uspešnog organizovanja sportske priredbe.6
3.1.Savremeni bezbednosni problemi..........................................................6
3.2.Terorizam i sportski objekti kao meta terorističkih napada..................7
3.3.Kriminalitet kao izvor ugrožavanja bezbednosti....................................7
4.Planiranje obezbeđenja sportskih priredbi...................................................9
5.Zaključak....................................................................................................10
6.Literatura....................................................................................................11
3
2.Organizacija sportskih priredbi
Organizacija sportskih takmičenja i njoj imanentna proizvodnja sportskih rekvizita i oprema,
postali su visoko profitabilne delatnosti. To se povratno odrazilo i na sam sport. S jedne strane,
bogato finansiranje sportskih aktivnosti doprinosi postizanju sve boljih rezultata, a s druge
strane, potreba i logika „biznisa“ pretvaraju sam sport u biznis. Sa razvojem sporta, rasla je i
potreba da se sportska delatnost drži pod kontrolom društva. Zato se i može reći da pravni
poredak dopušta samo onu sportsku aktivnost koja se odvija prema određenim pravilima. Što je
neki sport opasniji, ili što su opasniji rekviziti i objekti koji se u sportu koriste, to je veća potreba
da on bude pod kontrolom. Istovremeno, kad sportsku aktivnost prati interes javnosti, ona
nužno prerasta u sportsku priredbu. Kako pravni poredak ne može dopustiti da se sportska
priredba odvija nekontrolisano, on zahteva da neko preuzme na sebe ulogu organizatora. U
Srbiji se organizovanjem sportskih priredbi, u smislu Zakona o sportu, mogu baviti sportske
organizacije, savezi i druga pravna i fizička lica, pod uslovima utvrđenim zakonom i sportskim
pravilima.
2.1.Sportske priredbe
U pravnoj literaturi pojam „sportska priredba“ definiše se kao određeni, planski pripremljen i
sproveden, vremenski ograničen sportski događaj, za koji postoji javni interes i na kome
učestvuje više sportista (timova). On u sebi obuhvata i sportska takmičenja i sportske
manifestacije.
I ako je reč o pojmovima koji se međusobno prožimaju, među njima postoji i suštinska razlika.
Sportska takmiđenja su kvalifikovani oblik sportske aktivnosti, koji nužno podrazumevaju dva
elementa: prvo, takmičenje se mora odvijati prema unapred utvrđenim i poznatim pravilima, i
drugo, cilj kome svaki učesnik takmičenja teži, jeste ili pobeda ili postizanje unapred određenog
rezultata. Ovi elementi, međutim, ne moraju biti prisutni i na sportskim manifestacijama.
Utoliko će se i razlikovati organizacija sportskih manifestacija od organizacije sportskih
takmičenja, naročito sa aspekta bezbednosti.
Svaka sportska priredba, nužno podrazumeva organizatore, sportiste i gledaloce. Međutim, u
savremenim uslovima, uspešno održavanje jedne priredbe zahteva angažovanje i drugih lica
(treneri, instruktori, fizioterapeuti, lekari, sudije, delegati, obezbeđenje i dr.) koja posredno
doprinose njenoj pripremi i sprovođenju. Prema propisima sportskih saveza, sportska priredba
se i ne može održati bez prisustva nekih od ovih lica, sudija i delegata na primer ili organizatora
priredbi, ali i gledalaca.
