1.
Predmet I naziv utavnog prava?
Prema formalnoj klasičnoj koncepciji predmet ustavnog prava su: ustavni tekstovi tj
pravne norme koje sadrže ustavi. Ustavno pravo ima trostruku sadržinu: struktura države,
sastav i funkcionisanje ustavnih organa, osnovna načela političkog režima države.
2. Pojam i klasifikacija izvora ustavnog prava?
Postoje tri izvora prava, tri obeležja forme pravnog akta, donosilaca akta, forma akta i
postupak donošenja akta. Različiti izvori ustavnog prava međusobno su koordinisani u
sistem tako da je moguće odrediti pravnu snagu različitih normativnih akata u njihovim
međusobnim odnosima. Na vrhu hijerarhijske lestvice izvora ustavnog prava nalaze se
ustavni zakoni.
3. Ustavni običaji kao izvori prava?
Običaj se formira na osnovu trajnog, jednoobraznog poštovanja određenog ponašanja. To
je ponašanje pravno obavezno. Ustavni običaj karakteriše činjenica da u njegovom
formiranju učestvuju isključivo državni ustavni organi. U teoriji ustavnog prava
prihvaćeno je tri tipa običaja:
-
prvi tumači nejasnu ili neodređenu ustavnu normu
-
-drugi nastaje u slučaju kad neko pitanje sa područja ustavne materije nije
uređeno pisanom ustavnom normom
-
treći je suprotan, izričito utvrđenoj pisanoj ustavnoj normi
4. Priroda i značaj ustavnog prava?
Ustavno pravo je pravna disciplina. Ono obuhvata ukupnost pravnih pravila koja uređuju
političke institucije u kojima je sedište najviše vlasti u svakoj državi, kao i lične i
kolektivne slobode kojima se ograničava politička vlast.
Ustavno pravo se može pojavljivati u tri oblika:
1. Opšte ustavno pravo
2. Pozitivno ustavno pravo
3. Uporedno ustavno pravo
Ustavno pravo je fundamentalna grana unutrašnjeg javnog prava zbog toga što se odnosi
na najviše državne institucije.
5. Nauka i metod ustavnog prava?
Prema tradicionalnom shvatanju ustavnog prava ta disciplina ograničena je na političko
ustavno pravo tj na ukupnost institucija pomoću kojih se ustanovljava vlast, koja se vrši
ili prenosi posredstvom države.
Metod zavisi od shvatanja predmeta ustavnog prava. Tumačenje pravnih normi i
normativni pristup bili su primenjeni u razradi klasičnog shvatanja predmeta ustavnog
prava. Egzegetički prilaz sastoji se u doslovnom objašnjavanju teksta ustava od kojeg se
predmet sastoji. Normativni prilaz podrazumeva procene saglasnosti konkretnog
ustavnog sistema sa prethodno odrađenim idealnim ustavnim sistemom.
6. Pojam i istorijat ustava?
Ustav je viši i glavni zakon o državnoj vlasti kojomse štite prava i slobode pojedinaca,
izložen u pisanoj formi. Ustav se određuje u materijilanom i formalnom smislu, to je
normativni pojam ustava. Pod ustavom u materijalnom smislu podrazumeva se skup
normi odnosno pravila. Pod ustavom u formalnom smislu podrazumeva se formalni
pisani opšti pravni akt najjačepravne snage.
7. Materija ustava?
Državna vlast i društvo sa građanima čine ustavnu materiju, sadržinu ustava. Materiju
ustava čini organizacija i funkcionisanje državnih organa kao i granice državnoj vlasti
koji se uspostavlja ljudskim slobodama i pravima. Materija ustava se vezuje za stvaranje
prava u jednoj zemlji. Materiju ustava čini područje organizacije i rada političkih činilaca
i institucija. Materiju ustava čini sistem stvarnog ograničenja političke vlasti.
8. Svojstva ustava?
Pravna svojstva ustava su da je osnovni zakon i da je najvisi opsti pravni akt. Nepravna
svojstva su da je ieoloskopoliticki i programsko deklarativni akt.
Ustav je najvisi pravni akt jer iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti i sto
uslovljava vazenje svih drugih propisa. On stoji na vrhu piramide opstih pravnih akata.
9. Vrste ustava?
Klasicne podele ustava: pisane i nepisane, kodifikovane i nekodifikovane, cvrste i meke.
Pisani suu ustavi oni koji citavu materiju izlazu u pisanom obliku. Nepisani ili obicajni su
sastavleni od ustavnih obicaja. Kodifikovani su formalni ustavi izrazeni u jednom aktu,
dok su nekodifikovani izrazeni u nekoliko akata. Usttavi se dele na cvrste i meke prema
pravnim rezimima za njihove promene.
Moderne podele ustava:
Normativni ustavi polaze od konkretne drustvene stvarnosti. Nominalni ustavi su ustavi
pravljeni za neku drugu stvarnost. Semanticki ustavi su sa ontoloskog istanovista
normativni ustavi.
14. Liberalno-demokratska ustavnost?
Ovaj tip ustavnosti karakteristican je uglavnom za zapadnoevropske zemlje, kroz koju je
protutnjala revolucionarna 1848. On je na istorijskoj sceni dominirao sve do Prvog
svetskog rata. Na liberalno-demokratsku ustavnost presudno je uticala revolucija koja se
1848/49. odigrala u zapadnoj Evropi. Njen cilj je bio da se likvidiraju poslednji ostaci
feudalnih odnosa. Njegovo nacelo bilo je nacelo narodne suverenosti. Liberalno-
demokratske ustave karakterise suverenost naroda. To je dovelo do prosirenja nacela
izbornosti i prosirenja birackog prava.
15. Ustavnost racionalizovanog parlamentarnog sistema, socialisticka i autoritarna
ustavnost?
Socialisticka ustavnost i racionalizovani parlamentarni sistem su novi tipovi ustavnosti
izmedju dva svetska rata. Aocialisticka ustavnost proizisla je iz socialisticke revolucije u
Rusiji 1917. Temelji novog drustvenog poretka bili su zxapisani u deklaraciji prava
radnog i eksploatisanog naroda.
Metod racionalnog parlamentarnog sistema ima za osnove model liberalno-demokratske
ustavnosti. Racionalizacija parlamentarnog sistema u ovim ustavima izvrsena je na
nekoliko nacina. Najpre pravilo o politickoj odgovornosti ministara postalo je ustavno
pravilo. Sustina racionalizacije parlamentarnog sistema najcesc se svodi na nastajanje da
se izvri stabilizacija vlade.
Demnokratsku ustavnost racionalizovanog parlamentarnog sistema naglo j prekinuo
autoritarni tip ustavnosti. Autoritarna ustavnost je negacija osnovne funkcije ustava.
Sa ustavnog stanovista ona se izrazila dvojako. Prvo, kao paralelna ustavnost uz formalno
vazece ustave. Drugo, kao novim ustavima uspostavljena ustavnost.
16. Ustavnost socijalistickih zmalja, demokratsko socijalna ustavnost i ustavnost
treceg sveta?
Socijalisticke ustavnosti oblikovan je jos posle prvog svetskog rata u Rusiji.
Socijalisticka ustavnost je verna imitacija sovjetske ustavnosti. U njenoj evoluciji
uocavaju se tri talasa:
Prvi talas karakteristican je pokusaj da se na stare forme nakalemi nova sadrzina.
Drugi talas je imitacija Staljinskog ustava.
Treci talas socijalisticke ustavnosti u vezi je sa poststaljinizmom.
Kapitalisticki svet
- ostaje veran tradicionalnom liberalno-demokratskom modelu
ustavnosti. U osnovi, rec je o novom tipu ustavnosti koji dob ija naziv demokratsko-
socijalna ustavnost. Ono karakterise nastojanje da se pronadju novi ustavni instrumenti za
uklanjanje slabosti parlamentarnog sistema.
Ustavnost treceg sveta
- mocni fenomen dekolonizacije je put ustavnosti treceg sveta.
Ona je otpocela ustavima donesenim u Latinsk Americi.
17. Slom socijalisticke ustavnosti i povratak klasicnoj liberalno-demokratskoj
ustavnosti?
Do sloma socijalisticke ustavnosti u Evropi doslo je 1989-1991. Posle sloma
socijalistickog rezima podelili su u tri grupe:
Prvu grupu cinile su zemlje koje su prestale da postoje kao drzave, pa prema tome i u
starom ustavnom obliku. Ovu grupu cinile su bivse drzave DR Nemacka, SSSR, SFRJ i
CSR.
Drugu grupu bivsih socijalistickih zemalja cinile su zemlje koje su zadrzale svoje stare
socijalisticke ustave, s tim sto su iz njega odstranile socijalisticka obelezja ( Madjarska,
Poljska, Albanija).
Trecu grupu cinile su one zemlje koje su donele potpuno nov ustav. To su bile Bugarska i
Rumunija. Ustavne promene u bivsim socijalistickim zemljama po svojo sadrzini te
promene bile su u oblasti privrede politickog zivota zemlje i drzavne organizacije.
18. Funkcije ustava?
Cilj ustava je da obezbedi da se vlast vrsi za dobro cele drustvene zajednice, a ne samo
vladajucih ili prema kojem se ima vrsiti i drzavna vlast u zajednickom interesu svih
gradjana. Osovna funkija ustava je da iskljuci samovolju drzavne vlasti i zavede
vladavinu objektivnog prava. Ustav uspostavlja pravnu sigurnost i izvesnost o granicama
vlasti kao i garancije sloboda i prava pojedinaca i drustva.
19. Poceci ustavnosti u Srbiji?
Akt od 1808.- ovo je bio osnovni akt o uredjenju vrhovne vlasti u drzavi Prvog srpskog
ustank, prema nacinu donosenja to je samovoljni ustav Karadjordja i njegovih staresina.
Akt od 1811.- isti smisao je imao i drugi ustavni akt ustanicke Srbije od 1811. usvojen u
Beogradu. Rec je o zakletvama Karadjodja i staresina formulisanim u posebnim aktima.
Karadjordje se poznaje za jednog vrhovnog vodju. Prema aktu u zemlji uspostavljena je
vrhovna i sredisnja vlas, time su polozeni pravni temelji novovekovn drzavnosti Srbije.
20. Periodi u u razvoju ustavnosti u Knezevini i Kraljevini srbiji?
Sretenjski ustav sadrzaoje poseban odeljak pod nazivom „Opstenarodna prava Srbije“ u
kojem su se jamcile najpre licna prava dok se cinovnicima u posebnom odeljku
zajemcivala stalnost. U zemlju je vracena dinastija Obrenovica odlukom Svetoandrejske
skupstine. Da bi s obezbedilo uredno sazivanje skupstine, tada je donesen jos i zakon o
Narodnoj skupstini.
Ustav o 1869.-zahtevao je neuobicajeno visoki kvorum prisutnih poslanika za rad
Skupstine, dok je za odlucivanje zahtevao vecinu glasova prisutnih poslanika. Prvi put se
proglasava sloboda izrazavanja misli. Ustav je jos proglasio samoupravu opstina, ali
shodno propisima zakona.
Ustav od 1888.- razradio je osnovne napredne ideje onovremene ustavnosti-narodno
predstavnistvo je ravnopravan ucesnik u zakonodavstvu sa monarhijom, parlament dobij
u celosti budzesko pravo. Glavna novina ustava 1888. bio je sistem srazmernogg
predstavnistva, kao merilo za raspodelu poslanickih mandata. Osnovna vrednost Ustava
1888. je sto je omogucio parlamentarni sistem.
Ustav od 1901.- bio je kombinacija radikalnih i naprednjackih ustavnih ideja. Njime je
uspostavljeno dvodomno narodno predstavnistvo sa Senatom kao gornjim domom.
narodnu skupstinu. Jedinice administrativno-teritorijalne podele bile su prema
Vidovdanskom ustavu oblastii i okruzi srezovi i opsteine. Kralj: donosio i proglasavao
zakone, objavljivao rat i zakljucivao mir, predstavljao drzavu u svim njenim odnosima sa
drugim drzavama- postavljao drzavne cinovnike i delio vojne cinove, bio je vrhovni
komandant oruzane snage.
3 oktobar 1929. drzava je dobila naziv Kraljevina Jugoslavija.
Septembarski oktroisani ustav- 3 septembra 1931. ustav pod nazivom septembarski ili
oktroisani. Ustavom od 1931 Kraljevina Jugoslavija odredjena je kao nasledna ustavna
monarhija, definicijom iz vidovdanskog ustava. Narodno predstavnistvo bilo je
dvodomno sastojalo se od senata, i narodne skupstine ustav od 1931. zadrzao je
administrativno- teriorijalnu podelu zemlje.
Prema sporazumu Cvetkovic-Macek predvidjeno je obrazovanje zajednicke vlade koja ce
osnovati Banovinu Hrvatsku.
25. Nastanak druge Jugoslovenske drzave?
Vihor drugog svetskog rata nije mimoisao ni Jugoslaviju ona je napadnuta 6. aprila 1941.
jezgro antifasistickog narodno oslobodilackog pokreta jugoslavije bila je komunisticka
partija Jugoslavije. Vec u toku jula 1941. podignut je oslobodilacki ustanak u svim
Jugoslovenskim zemljama stvaranjem prve oslobodjene teritorije, narodno oslobodilacki
odbori stvarali su se u osnovnim administrativno-teritorijalnim jedinicama- selima,
opstinama, srezovima, i okruzima.
Focanski propisi doneseni su februara 1942. doneo ih je vrhovni stab NOP i DV
Jugoslavije( narodno oslobodilacke partizanske i dobrovoljacke vojske Jugoslavije). U
bihacu krajem novembra 1942. na zasedanju ovog partizanskog parlamenta stvoreno je
Antifasisticko vece narodnog oslobodjenja jugoslavije ( AVNOJ). Krajem 1943. odrzano
je drugo zasedanje AVNOJ-a. U to vreme na oslobodjenim teritorijama funkcionisali su
kao jedini organi vlasti- narodnooslobodilacki odbori. Predsednistvo, kao suzeno telo
AVNOJ-a i nacionalni komitet oslobodjenja Jugoslavije kao najvisi izvrsni i upravni
organ narodne vlasti preko kojeg AVNOJ obavlja svoju izvrsnu funkciju. Trece zasedanje
AVNOJ-a i privremena narodna skupstina koja je iz njega proizasla. Trece zasedanje
odrzano je avgusta 1945 u Beogradu. Glavni zadatak privremene narodne skupstine biuo
je da stvori uzlove za prevodjenje privremenog utavnog uredjenja
26. Ustavi druge Jugoslovenske drzave
?
U drugoj Jugoslovenskoj drzavi ( FNRJ, SFRJ) bila su donesena tri potpuna ustava i
jedan ustavni zakon.
Ustav FNRJ- od 1946 je samo sankcionisao, ustavnopravno izrazio tekovine revolucije i
oslobodilackog rata u zemlji. A to su bile : nova vlast, promene drustvenoekonomske, pre
svega svojinske strukture i priznanje postojanja vise jugoslovenskih naroda sto je imalo
za rezultat uvodjenje federalnog drz uredjenja. Ustav od 1946. uspostavio je jedno
etatisticko drustvo i centralisticko drz uredjenje.
Ustavni zakon od 1953- nije bio potpun celovit ustav posto nije regulisao ustavnu
materiju u celosti ni sistematski nego samo njen deo.
Ustav SFRJ od 1963.- smatrajuci da su u svim podrucjima drustvenih odnosa preovladali
socijalisticki odnosi promenio je i naziv jugoslavije. Novo ustavno ime drzave postalo je
