1.Uvod
Delatnost krivičnog suda u cilju realizacije funkcije suđenja,
posmatrana
sa sadržinske strane, može se manifestovati u rukovođenju krivičnim postupkom
i u donošenju odluke o krivičnoj stvari.
Zavisno od vrste delatnosti krivičnog suda,razlikuju se odluke koje krivični sud
donosi u toku upravljanja krivičnimpostupkom i odluke koje donosi o samoj
krivičnoj stvari, tj. kojima se definitivnorasvetljava i rešava krivična stvar, a samim
tim i okončava krivični postupak.
Odluke koje sud donosi u toku upravljanja kricičnim postupkom su rešenja i
naredbe, a odluke kojima se rešava krivična stvar su presude. Izuzetno, postoje
rešenja kojima se rešava krivična stvar, na primer, rešenje o izricanju sudske
opomene, odnosno rešenje o obustavi krivičnog postupka, ako se utvrdi da delo
nije krivično delo, da postoje okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost,
odnosno ako nema dovoljno dokaza da je okrivljeni izvršio navedeno delo. Ovu
odluku u formi rešenja sud će doneti u slučaju ako ove oklnosti utvrdi pre početka
glavnog pretresa. Isto tako, postoje presude kojima se rešavaju samo procesna
pitanja, a ne i pitanja o glavnoj- krivičnoj stvari, na primer, presuda kojom se
optužba odbija, koja se zbog toga i naziva procesnom presudom.
Odluke krivičnog suda predstavljaju osnovnu sadržinu delatnosti krivičnog suda
u toku ostvarenja funkcije suđenja u krivičnim stvarima.
Dakle, krivični sud donosi u toku vršenja funkcije suđenja sledeće odluke:
presude, rešenja i naredbe.
Presude su takve sudske odluke kojima se, po
pravilu, rešavaju krivičnopravna i krivičnoprocesna pitanja o jednoj krivičnoj
stvari, izuzev presude kojom se optužba odbija. Rešenja i naredbe su takve
sudske odluke kojima se, po pravilu, rešavaju pitanja koja se odnose na
upravljanje krivičnim postupkom, s tim što postoje i takva rešenja kojima se
meritorno odlučuje o krivičnoj stvari.
1
2. Pojam i predmet presude
Presuda je sudska odluka kojom se, po pravilu, rešavaju kako
krivičnopravna, tako i krivičnoprocesna pitanja o krivičnoj stvari, odnosno, ona se
odnosi kako na materijalne pravno- relevantne, tako i na procesne
pravnorelevantne
činjenice sadržane u krivičnoj stvari. Presuda je najvažnija sudska
odluka koju može doneti samo krivični sud i ona mora biti zasnovana na
pravnorelevantnim
činjenicama koje su utvrđene dokazima i to do najvećeg stepena
izvesnosti, tj. do istinitosti saznanja o njohovom postojanju ili nepostojanju.
Osnov presude mogu biti samo činjenice koje su utvrđene dokazima
izvedenimna glavnom pretresu. Po pravilu, presuda se donosi nakon održanog
glavnogpretresa, s tim što postoje izuzeci kada se presuda donosi i bez održanog
gavnog pretresa ili kada se nakon održanog glavnog pretresa donosi rešenje.
Naprimer, glavni pretres se završava rešenjem ako se optuženom izrekne sudska
opomena, ako se maloletniku izrekne vaspitna mera, ako veće za maloletnike
obustavi postupak prema maloletniku kao i u slučaju kada se izrekne mera
bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenje i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi
ili lečenje na slobodi.
Sa druge strane, presuda se donosi i bez održanog glavnogpretresa u slučaju:
neprabog ponavljanja postupka, opozivanja uslovne osude
zbog neispunjenja određenih obaveza, u izvršenju inostrane krivične presude itd.
Donošenje presude, kao posebna i zavšna faza glavnog krivičnog
postupka,obuhvata više raznovrsnih delatnosti suda.
Sadržinski posmatrano, sve te delatnosti se odvijaju u jednom logičnom redu,
jedna drugu slede i na taj način predstavljaju jednu zaokruženu celinu.
Posmatrano sa aspekta svog redosleda, uovoj fazi glavnog krivičnog postupka
dolazi prvo do izricanja presude a potom do njenog objavljivanja, pismene izrade i
dostavljanja, a izuzetno može da dođe i do ispravljanja presude.
Predmet presude
može biti samo krivično delo i eventualni učinilac
toga dela sadržani u optužbi u njihivom činjeničnom opisu, zbog toga što pravna
kvalifikacija dela u optužbi ne obavezuje krivični sud.
Smatra se da je potrebno da postoji tzv. s
ubjektivni i objektivni
identitet
između
optužbe i presude.
Subjektivni identitet znači da se presuda može izreći samo prema licu
koje je optuženo za određeno krivično delo.
Objektivni identitet odnosi se na činjenični opis krivičnog dela, koji u
osnovi mora biti istovetan u optužbi i presudi.
Krivični sud je vezan optužbom u najširem smislu i to kako u pogledu
krivičnog dela, tako i u pogledu učinioca, tako da on ne može da presudi više od
onoga što je sadžano u optužbi.
Međutim, smatra se da krivični sud može da presudi manje od onoga što je
sadžano u optužbi, jer se polazi od toga da ako je utuženo više utuženo je i manje.
Do ovog zaključka dolazi se i na osnovu opšteg principa, prema kome onaj ko
može više može i manje.
2
je sud nadležan I da li je potrebno dopuniti postupak ( u tom cilju ponovo otvoriti
glavni pretres čl.345, st.1) u red ovih pitanja spadaju I predhodna pravna pitanja u
slučaju kada od njihovog rešavanja zavisi pravilna primena krivičnog zakona
( čl.21).
O pitanjima o glavnoj stvari se veća I glasa posle donošenja odluke o
predhodnim pitanjima . Glasanje o glavnoj stzvari se vrši sledećim redom:
- Da li je optuženi učinio krivično delo
- Ako jested a li je krivično odgovoran i
- Kad se utvrdi da je delo za koje se optuženi optužuje krivično, da je on
izvršilac tog dela I da je krivično odgovoran, prelazi se na glasanje o kazni, drugim
krivičnim sankcijama, troškovima krivičnog postupka, imovinsko –pravnim
zahtevima I o ostlim pitanjima o kojima treba doneti odluku .
U slučaju da se glasa krivična dela u sticaju, glasaće se o krivičnoj
odgovornosti I kazni za svako delo posebno , a zatim će se opet glasati o
jedinstvenoj kazni za sva dela.
Presuda je izrečena kada je za nju glasala većina članova veća ( čl.
116, st.1). U veću trojice to se uvek postiže, jer rezultat može btiti samo dva prema
jedan. Medjutim , u veću petorice može doći do drugačijih situacija. Na primer, za
jednu odluku je glasalo dva čl.ana, a ostala tri člana veća imaju različito mišljenje
od prva dva, ali I izmedju sebe. Takva većina nije dovoljna. Za odluku morajju
glasati najmanje tri člana.
Glasanje se vrši po starešinstvu, da ne bi stariji članovi svojim
autoritetom uticali na mladje članove veća .
Dakla , prvo glasa najmladji član , zatim ostali članovi veća po
starešinstvu i na kraju predsednik veća (čl. 116, stav 2).
Prilikokom odlučivanja o pojedinim pitanjima u toku donošenja presude ,
može se dogoditi da se glasovi podele na više različitih stavova , tako da nijedan
od njih nema većinu.
U tom slučaju pitanja će se razdvojiti i glasanjem će se ponavljati dok
se ne postigne većina.
Razdvajanje pitanja se vrši na taj način što se predhodno glasanjem
eliminiše jedno od postojećih mišljenja , i svakim ponovnim glasanjem eliminiše
jedno od postojećih mišljenja, , te svakim ponovnim glasanjem eliminiše po jedno
mišljenje, da bi se na kraju došlo do većine glasova.Medjutim , ako se ni na ovaj
način ne može postići većina glasova , najnepovoljniji glas za optuženog pribraja
se glasovima koji su manje nepovoljni.
Pribrajanje na ovaj način vršiće se sve dok se ne postigne potrebna
većina za izricanje presude .
Ocenivanje koje je mišljenje najpovoljnije a koje je manje povoljno vrši se
ne samo u pogledu kazne već i u pogledu pitanja da li jedno delo predstavlja
krivično delo , da li je optuženi krivično odgovoran i slično .
Članovi veća moraju da glasaju o svim pitanjima koja formuliše i
postavlja predsednik veća. Medjutim član veća koji je glasao da se optuženi
4
oslobodi od kazne ili da se presuda ukine i ostao u manjini nije dužan da glasa o
krivičnoj sankciji. Ako on iskoritisti ovo svoje pravo i ne glasa, smatraće se da je
pristao na glas koji za optuženog najpovoljniji . Treba napomenuti da se
oslobadjanje dužnosti glasanja odnosi samo na glasanje o krivičnoj sankciji .
Prema tome, i ovaj član veća će biti dužan da glasa o troškovima
krivičnog postupka, imovinsko-pravnom zahtevu, oduzimanju imovinske koristi i
ostalim pitanjima koja se mogu u konkretnom slučaju pojaviti .
O većanju i glasanju sastaviće se poseban zapisnik ( čl. 89) koji sadrži
tok glasanja i odluku koja je donesena i koju potpisuju svi članovi veća i
zapisničar .
Ako je vilo odvojenih mišljenja ona će se uneti u zapisnik i li će mu se
priključiti samo sud pravnog leka, ali se posle toga mora ponovo zatvoriti u
poseban omot i naznačiti na omotu da je ovaj sud razgledao zapisnik .
Izreka i bitna sadržina obrazloženja izrečene presude unosi se u
zapisnik o glavnom pretresu (čl. 311).
Pošto je presuda izrečena većinom glasova, o tome sastavljen poseban
zapisnik o većanju i glasanju i izreka i bitna sadržina izrečene presude unesene u
zapisnik o glavnom pretresu , završena je delatnost suda u izricanju presude.
5. OBJAVLJIVANJE PRESUDE
Po pravilu, presuda se objavljuje odmah pošto je sud izrekao presudu.
To je obaveza predsednika veća. Medjutim ako se radi o složenim krivinim
stvarima, na primer, kad optužnica sadrži veći broj krivičnih dela ili se odnosi na
više optućenih, izricanje presude se ne može obaviti za jedan dan.
U tom slučaju sud je ovlašćen da odloži objavljivanje presude, ali najviše
za tri dana. Pri odlaganju objavljivanja presude, strankama se mora odmah
saopštiti vreme i mesto objavljivanja presude ( čl. 352, stav 1) , a sve to mora biti
konstatovano u zapisniku o glavnom pretresu .
Samo objavljivanje presude vrši se na taj način što presednik veća čita
izreku presude, što su prisutni dužni da saslušaju u stojećem stavu i usmeno
saopšti ukratko razloge presude. Mada je pravilo da objavljivanju presude
prisustvuju stranke, njihovi zakonski zastupnici, punomoćnici i branioci,
objavljivanje presude se može izvršiti i kad oni nisu prisutni. U tom slučaju,
objavljivanje se vrši prisutnoj publici, a ako i nje nema, onda objavljivanje može
izostati jer nema smisla da članvoi veća objavljuju sami sebi ono što su izrekli.
Inače, treba napomenuti da neprisustvovanje objavljivanju presude nema nikakve
štetne posledice za stranku.
U slučaju da optuženi nije prisustvovao objavljivanju presude, veće
može narediti da mu presudu usmeno saopšti predsednik veća ili da mu se
presuda samo dostavi ( čl. 352. Stav 2,3 i 5 ).
Izreka presude se mora uvek objaviti javno i u celini, bez obzira na to da
li je glavni pretres bio javan ili je isključena javnost. Medjutim , ako je javnost na
glavnom pretresu bila isključena, veće će odlučiti da li će isključiti javnost pri likom
objavljivanja razloga presude .
5
Mora postojati potpuna saglasnost izmedju izreke presude unesene u
zapisnik o glavnom pretresu tzv. Izbornika presude, zatim izmedju izreke presude
koju je predsednik veća čitanjem javno objavio i izreke u pismeno izradjenoj
presudi.
Medjutim, može se desiti da činjenična osnovica presude ( čl. 351. Stav
1 tačka 1) nije uneta u zapisnik o glavnom pretresu jer je u njemu izvršena samo
pozivanje na činjeničnu osnovicu optužnice.
Takodje, u pogledu obrazloženja izmedju objavljene presude i pismeno
izrajdene presude ne može biti razlika u pogledu bitnih detalja, ali će obrazloženje
u pismeno izradjenoj presudi biti potpunije od objavljenog obrazloženja pošto je
ono tom prilikom samo ukratko saopšteno.
7. DOSTAVLJANJE PRESUDE
Pošto je presuda izrečena i bojavljena i pismeno izradjena u roku od
osam odnosno petnaest dana, a izuzetno i posle toga , dolazi do treće delatnosti
krivičnog suda u frazi donošenja presude koja se sastoji u dostavljanju pismeno
izradjene presude krivičnoprocesnim strqankama i drugim učensicima u krivičnom
postupku .
Presude se izradjuju i dostavljaju na jeziku naroda koji je u službenoj
upotrebi u sudu ( čl. 7 , stav 1 ZKP ).
Izuzetno presude se mogu izraditi i dostaviti na jeziku narodnosti pod
dva uslova:
-
Da je odredjen jezik narodnosti u službenoj upotrebi u sudu
-
Da se pripadnik te narodnosti u postupku služio svojim jezikom .
Medjutim, dostava se neće ni u navedenim slučajevima izvrštiti na jeziku
narodnosti učenika u postupku ako je on sam tražio da mu se opis dostavi na
jeziku naroda koji je u službenoj upotrebi u sudu ( čl. 7, stav 2)
Presude se dostavljaju po pravilu preko pošte , ali se dostavaljanje
može izvršiti i preko skupštine opštine , preko službenog lica krivičnog suda koji je
doneo presudu ili neposredno kod krivičnog suda ( čl . 120, stav 1)
Overeni prepis presude se dostavlja:
-
Ovlašćenom tužiocu
-
Optuženom i njegovom braniocu
-
Oštećenom , pod odredjenim uslovima
-
Licu čiji je predmet oduzet tom presudom
-
Pravnom licu prema kome je izrečena odluka o oduzimanju imovinske koristi (čl.
356, stav 3 i 5 )
-
Sudovima čije su presude uzete u obzir pri izricanju jedinstvene kazne za krivična
dela u sticaju ( član. 356 stav 6)
7
