Visoka Građevinsko-Geodetska Škola
Urbanističko-građevinske procedure
ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI
PLANNING AND CONSTRUCTION LAW
U Beogradu, 05.04.2014.
Student:
Miloš Stanković 7/13
2
Z A K O N
O PLANIRANJU I IZGRADNJI
I. OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se: uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog
zemljišta i izgradnja objekata; vršenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i inspekcijski
nadzor; druga pitanja od značaja za uređenje prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i za
izgradnju objekata. Odredbe ovog zakona ne odnose se na izgradnju objekata koji se u smislu zakona
kojim se uređuju poslovi odbrane smatraju vojnim objektima.
2. Pojmovi
Član 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1)
unapređenje energetske efikasnosti
jeste smanjenje potrošnje svih vrsta energije, ušteda energije i
obezbeđenje održive gradnje primenom tehničkih mera, standarda i uslova planiranja, projektovanja,
izgradnje i upotrebe objekata;
2)
energetska svojstva objekta
jesu stvarno potrošena ili ocenjena količina energije koja zadovoljava
različite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim korišćenjem objekta (što uključuje grejanje,
pripremu tople vode, hlađenje, ventilaciju i osvetljenje);
3)
građevinski proizvodi
jesu građevinski materijali i od njih izrađeni građevinski elementi, kao i drugi
proizvodi ili poluproizvodi koji su namenjeni za trajnu ugradnju u objekte;
4)
namena zemljišta
jeste način korišćenja zemljišta određen
planskim dokumentom;
5)
pretežna namena zemljišta
jeste način korišćenja zemljišta za više različitih namena, od kojih je jedna
preovlađujuća;
6)
površina javne namene
jeste prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju javnih
objekata ili javnih površina za koje se utvrđuje opšti interes, u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi,
parkovi i dr.);
7)
obuhvat plana
jeste prostorno ili administrativno određena celina za koju je predviđena izrada nekog
prostornog ili urbanističkog plana u skladu sa zakonom;
8)
urbana obnova
jeste skup planskih i drugih mera kojima se menja namena objekta, obnavlja,
rekonstruiše i rehabilituje degradirani ili napušteni deo naseljenog mesta, u skladu sa principima
održivog razvoja;
9)
regulaciona linija
jeste linija koja razdvaja površinu određene javne namene od površina predviđenih
za druge javne i ostale namene;
10)
građevinska linija
jeste linija na, iznad i ispod površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje
osnovnog gabarita objekta;
11)
nomenklatura statističkih teritorijalnih jedinica
jeste skup pojmova, naziva i simbola koji opisuje
grupe teritorijalnih jedinica sa nivoima grupisanja i koja sadrži kriterijume po kojima je izvršeno
grupisanje, a koju usvaja Vlada, na predlog Republičkog zavoda za statistiku;
4
26)
linijski infrastrukturni objekat
jeste javni put, javna železnička infrastruktura, dalekovod, naftovod,
produktovod, gasovod i sl, koji može biti nadzemni ili podzemni, za čiju izgradnju je predviđeno
utvrđivanje javnog interesa, u skladu sa posebnim zakonom;
27)
komunalna infrastruktura
jesu svi objekti infrastrukture za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica
lokalne samouprave;
28)
pripremni radovi
jesu radovi koji prethode građenju objekta i odnose se naročito na: građenje i
postavljanje objekata i instalacija privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova; obezbeđenje
prostora za dopremu i smeštaj građevinskog materijala i druge radove kojima se
obezbeđuje sigurnost susednih objekata, saniranje terena i obezbeđenje nesmetanog odvijanja
saobraćaja i korišćenje okolnog prostora;
29)
tehnička dokumentacija
jeste skup projekata koji se izrađuju radi: utvrđivanja koncepta objekta,
razrade uslova, načina izgradnje objekta i za potrebe održavanja objekta;
30)
izgradnja objekta
jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehničke
dokumentacije, pripremne radove za građenje, građenje objekta i stručni nadzor u toku građenja
objekta;
31)
građenje
jeste izvođenje građevinskih i građevinsko-zanatskih radova, ugradnja instalacija,
postrojenja i opreme;
32)
rekonstrukcija
jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se: utiče na
stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled
objekta; povećava broj funkcionalnih jedinica; utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite
od požara i životne sredine; menja režim voda; utiče na
zaštitu prirodnog ili nepokretnog kulturnog dobra i njegove zaštićene okoline;
33)
dogradnja
jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor uz, ispod ili
nad postojećim objektom (nadziđivanje) i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu;
34)
adaptacija
jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši
promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog
kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne
menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata,
saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine;
35)
sanacija
jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka
uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja
spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne
sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, evidentirane nepokretnosti dobra
koje uživa prethodnu zaštitu, njegove zaštićene okoline, osim konzervatorskih i restauratorskih radova;
36)
investiciono održavanje
je izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste
objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije;
37)
restauratorski, konzervatorski i radovi na revitalizaciji kulturnih dobara
su radovi koji se izvode na
nepokretnim kulturnim dobrima
i njihovoj zaštićenoj okolini, u skladu sa posebnim i ovim zakonom;
38)
gradilište
jeste zemljište ili objekat, posebno obeleženo, na kome se gradi, rekonstruiše ili uklanja
objekat, odnosno izvode radovi na održavanju objekta;
39)
uklanjanje objekta ili njegovog dela
jeste izvođenje radova na rušenju objekta ili dela objekta;
40)
standardi pristupačnosti
jesu obavezne tehničke mere,
standardi i uslovi projektovanja, planiranja i izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup
osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.
5
3. Načela za uređenje i korišćenje prostora
Član 3.
Uređenje i korišćenje prostora zasniva se na načelima: održivog razvoja; podsticanju ravnomernog
regionalnog razvoja; usklađenosti socijalnog razvoja, ekonomske i energetske efikasnosti i zaštite i
revitalizacije životne sredine i graditeljskog nasleđa, prirodnih,
kulturnih i istorijskih vrednosti; realizacije razvojnih prioriteta i obezbeđenja uslova za racionalno
korišćenje neobnovljivih prirodnih resursa i obnovljivih izvora energije; sprečavanja i zaštite od prirodnih
i tehničko-tehnoloških nesreća; planiranja i uređenja prostora za potrebe odbrane zemlje i izgradnju
objekata od posebnog značaja za odbranu zemlje;
učešća javnosti; saradnje između državnih organa, autonomih teritorijalnih zajednica, jedinica lokalnih
samouprava, privrednih društava, ustanova, nevladinih organizacija, građana i drugih učesnika u
prostornom razvoju; usaglašenosti sa evropskim standardima i normativima u oblasti planiranja i
uređenja prostora u cilju stvaranja uslova za transgraničnu i
međunarodnu saradnju i uključivanje Republike Srbije u procese evropskih integracija.
Uređenje prostora zasniva se na horizontalnoj i vertikalnoj koordinaciji.
Horizontalna koordinacija podrazumeva povezivanje sa susednim teritorijama u toku planiranja radi
rešavanja zajedničkih funkcija i interesa, kao i povezivanje i participaciju svih učesnika u prostornom
razvoju javnog i civilnog sektora i građana. Vertikalna koordinacija podrazumeva uspostavljanje veza svih
nivoa prostornog i urbanističkog planiranja i uređenja prostora, od nacionalnog ka regionalnom i dalje ka
lokalnom nivou. Načela sadrže i instrumente za implementaciju.
4. Unapređenje energetske efikasnosti
Energetska svojstva objekta
Član 4.
Objekat koji se u smislu posebnog propisa smatra objektom visokogradnje (u daljem tekstu: objekti
visokogradnje), u zavisnosti od vrste i namene, mora biti projektovan, izgrađen, korišćen i održavan na
način kojim se obezbeđuju propisana energetska svojstva. Propisana energetska svojstva utvrđuju se
izdavanjem sertifikata o energetskim svojstvima objekta koji izdaje ovlašćena organizacija koja ispunjava
propisane uslove za izdavanje sertifikata o energetskim
svojstvima objekata. Sertifikat o energetskim svojstvima objekta čini sastavni deo tehničke
dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog člana posebnim rešenjem utvrđuje ministar nadležan za poslove
građevinarstva. Na rešenje iz stava 4. ovog člana ne može se izjaviti žalba, ali se
tužbom može pokrenuti upravni spor. Obaveza iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na objekte
visokogradnje koje posebnim propisom odredi ministar nadležan za poslove građevinarstva.
5. Nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom,
deci i starim osobama
Član 5.
Objekti visokogradnje javne i poslovne namene moraju se projektovati i graditi tako da osobama sa
invaliditetom, deci i starim osobama omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad.
Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i više stanova moraju se projektovati i graditi tako da se
osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad.
7
1.2. Dokumenti za sprovođenje prostornih planova
Član 12.
Dokumenti za sprovođenje prostornih planova su:
1) program implementacije Prostornog plana Republike Srbije;
2) program implementacije regionalnog prostornog plana;
3) program implementacije prostornog plana područja posebne namene.
1.3. Urbanističko-tehnički dokumenti
Član 13.
Urbanističko-tehnički dokumenti za sprovođenje planskih dokumenata su:
1) urbanistički projekat;
2) projekat preparcelacije i parcelacije;
3) projekat ispravke granica susednih parcela.
2. Prostorni planovi
2.1. Prostorni plan Republike Srbije
Član 14.
Prostorni plan Republike Srbije donosi se za teritoriju Republike Srbije i osnovni je planski dokument
prostornog planiranja i razvoja u Republici.
Ostali planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije.
Prostorni plan Republike Srbije ima strateško-razvojnu i opštu regulatornu funkciju.
Prostorni plan Republike Srbije donosi se za period od najmanje 10 godina, a najviše do 25 godina.
Prostorni plan Republike Srbije može se menjati i pre isteka roka za koji je donet.
Član 15.
Prostorni plan Republike Srbije sadrži naročito:
1) polazne osnove za izradu plana;
2) ocenu postojećeg stanja (SWOT analiza);
3) ciljeve i principe prostornog razvoja;
4) principe i propozicije zaštite, uređenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;
5) prostorni razvoj i distribuciju stanovništva;
6) mreže naselja i aj vnih službi;
7) prostorni razvoj saobraćaja i infrastrukturnih sistema od značaja za Republiku Srbiju;
8) koncepciju i propozicije prostornog razvoja privrede;
9) mere zaštite, uređenja i unapređenja prirodnih i kulturnih dobara;
10) mere zaštite životne sredine;
11) mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje;
12) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih mreža;
13) planske celine zajedničkih prostornih i razvojnih obeležja, za koje će biti doneti prostorni planovi
nižeg reda;
14) mere za sprovođenje prostornog plana;
15) dugoročne razvojne strategije Republike Srbije.
Strateška procena uticaja na životnu sredinu je sastavni deo plana.
Član 16.
