рејонизацији вина у Србији, обрадиће се проблематика везана за класификацију вина,
технолошки поступак производње као и квалитет вина у услужном сектору. У последње
време се све више пажње посвећује квалитету услуга, и постало је јасно да је квалитет
кључни фактор опстанка на тржишту, придобијања и задржавања корисника, што ће
такође бити предмет истраживања у овом раду. Такође, посебна пажња ће се посветити
сензорном оцењивању вина – методама и фазама дегустације.

Вина представљају значајан и веома осетљив сегмент хотелијерске понуде. Пружање

ове услуге тражи врхунско познавање вина и то у свим сегментима, било да се ради о
познавању асортимана и квалитета које носе поједине сорте грожђа, брижљиве набавке,
услова чувања-складиштења вина, хлађења, техника услуживања, а посебно подручје
квалитета је познавање слагања јела и вина.

Винска култура данас све више припада модерној култури. Она укључује комплексна

знања о вину, његовој историји, виноградима, подрумима, преко филозофије вина, до
његове улоге у угоститељству и туризму. У раду ће акценат бити стављен на заступљеност
и структуру вина у хотелу „Нови Сад“ у Новом Саду, као и учешће домаћих и страних
вина у понуди овог ресторана, што уједно представља и задатак овог рада.

Такође, рад ће указати и на недостатке везане за понуду, услуживање, као и на

заступљеност едукованих кадрова способних за презентацију и продају вина, што је уједно
и циљ овог рада. Анализираће се понуда вина хотела „Нови Сад“ и како ту понуду подићи
на виши ниво.

Свакако, у раду ће се приказати и на који начин храна и вино заокружују оброк у

својеврсну гастрономску целину. Вино допуњује и побољшава квалитет оброка па ће се из
тог разлога у раду приказати и правила по којима се упарују храна и вино.

Задатак рада

је да прикаже структуру вина у хотелу „Нови Сад“ у Новом Саду, да

покаже који је однос врхунских вина у односу на квалитетна и стона, да се направи
поређење у вези са понудом вина са нашег и иностраног тржишта, да прикаже да ли је
менаџмент субјеката истраживања упознат са квалитетом вина која имају у понуди,
набавком истих, као и начином услуживања и чувања.

Циљ рада

је да се прикаже стање везано за понуду вина у хотелу „Нови Сад“ у Новом

Саду, да се укаже на евентуалне недостатке у самој понуди, на недостатке везане за
едукацију кадрова као и да се одговори на питање на који начин ће се постојећи ниво
услуге везан за услуживање вина подићи на виши ниво.

Структура и квалитет вина у

хотелу „Нови Сад“

у Новом Саду

Бојана Томашић

помогла је да се очува његова производња и после пада Римског Царства. Пратећи
путовања Колумба и других истраживача која су уследила потом, узгајање винове лозе се
премештало из Старог Света у Мексико, Јужну Америку, Аустралију и Калифорнију.

Данас се вино производи на свим насељеним континентима. Шпанија, Италија и

Француска су још увек највећи произвођачи вина, а затим следе Аргентина, САД,
Португал.

Какав је био укус тих раних вина у односу на вина која познајемо данас остаје

непознаница. Може се претпоставити да је постојао проблем дугорочног одлагања вина и
врло је вероватно да је кварење вина био чест проблем због непознавања процеса који се
одвијају током винификације и њихове неадекватне примене. Наиме, тек је Пастерово
откриће микробиолошког процеса прављења вина (1860-тих година) дало основ модерне
винске индустрије. Вина су све до 18. века била углавном слатка, а верује се да су вина у
римско време била као сируп (

www.winehedonism.com/vino/istorijavinа)

ВИНО И ЛЕГЕНДЕ

Није познато када је човек попио прву чашу вина, али једно је сасвим сигурно, одувек

га је сматрао Божијим даром. Постоје разне легенде о томе ко је и када засадио прво семе
овог божанског пића. Једна од њих је прича о персијском краљу Дјему.

Легенда каже да је поменути владар посматрао вежбу својих најбољих стрелаца, када

му је поглед привукла велика птица, која се борила за живот, јер јој се змија окомотала око
врата. Краљ је наредио својим стрелцима да убију змију, што они и учинише, а пошто су
били врхунски стрелци, нису убили птицу. Захвална крилата лепотица долетела је до
краља и из кљуна пред њега спустила неколико зрна семена, која је он одмах спустио у
плодну персијску земљу. Из семена је израсла биљка, која је после неког времена почела
рађати слатко зрневље. Краљ је уживао једући га. Како се лоза развијала, поменути владар
поче вишак одлагати у дрвену бурад. Међутим, како је после неког времена наступило
грожђано врење, а краљу се тај првобитни опори укус није допао, он даде налог да се на
бурад у којем је врило грожђе, напише "отров".

Једног дана, најлепша девојка из његовог харема разболе се од туге што је краљ

занемарује и одлучи да попије "отров" из бурета и прекрати своју бол. Уместо да умре, она
је оздравила, пролепшала се, као "расцветала ружа" и краљ Дјем тек тада схвати какво му
је семе дала захвална птица, те га назва Дароу-е Схах, што би се у слободном преводу
могло назвати краљевким леком. Од тада се, каже легенда, вино сматра лековитим. Тако је
"краљевски напитак", постао чудотворан лек, али и саставни део свих церемонија и весеља
у Персији, а касније широм света.

Да је вино заиста изузетно пиће и да, поред тога што увесељава и лечи, оно и спаја

људе, говори чињеница да корен речи вино, кажу, потиче из санскритског језика, односно,
речи "вена" која значи пријатељски. Тако се најинтернационалнија реч код Грка пише

woinos

, Италијани, Шпанци и Словени га зову вино, Французи вин, Јевреји

wayin

, Немци

wein

, Арапи

wa-yn.

Структура и квалитет вина у

хотелу „Нови Сад“

у Новом Саду