1
NERAZDVOJIVI SPOJEVI
Predstavljaju spojeve koji se ne mogu rasklopiti bez razaranja.
Ostvaruju se: zavarivanjem, lemljenjem, lepljenjem ili zakivanjem.
1.
Zavareni spojevi
Koriste se pri spajanju delova od niskougljeni
č
nog
č
elika, po pravilu elektrolu
č
nim
postupkom. Zavaruju se nose
ć
e konstrukcije (grede, stubovi, rešetke), konstrukcije
od limova (sudovi, cevi, kutijasti nosa
č
i i druge konstrukcije), kao i ku
ć
išta,
postolja, oslonci i drugi namenski mašinski elementi.
Šav u zavarenom spoju se formira topljenjem elektrode i površinskih delova koji se
spajaju. Mešanjem ova tri materijala (dva spojena + elektroda) dobija se jedinstvena
celina. Potencijalno slabo mesto u zavarenom spoju je tzv. zona uticaja toplote
(ZUT). Ona nastaje u kontaktnoj zoniu spojenog elementa sa varom, karakteristi
č
na
je po krupnozrnoj strukturi i velikoj krtosti. Nastaje usled usijanja elementa pri
zavarivanju, i dodatnom sagorevanju ugljenika. Posle hla
đ
enja, lokalno zagrejanih
delova konstrukcije, dolazi do pojave zaostalih napona i deformacija na samoj
konstrukciji.
Vrste spojeva
2
STATI
Č
KI PRORA
Č
UN
Dozvoljeni naponi,
dO
z
d
dO
z
d
τ
ζ
τ
σ
ζ
σ
⋅
=
⋅
=
Faktor zavarivanja -
ξ
z,
č
eono
0.65 – 0.90, može i 1 za odli
č
no zavarene
ugaono
0.60 - 0.70,
preklopno 0.60
Ve
ć
e vrednosti za pritisak, srenje istezanje i savijanje, najmanje za torziju.
Istezanje:
k
l
F
⋅
=
δ
σ
Savijanje:
z
W
M
=
σ
6
)
2
(
2
δ
⋅
−
=
a
b
W
z
e
I
I
W
z
2
1
−
=
I
1
– moment inercije preseka
definisanog spoljnom konturom
sastavka
I
2
– moment inercije preseka
definisanog unutrašnjom konturom
sastavka
e
– udaljenost najudaljenije ta
č
ke
konture od neutralne ose (slika)
4
PRIKAZIVANJE ŠAVOVA NA CRTEŽIMA
