PREDGOVOR
Ovaj priručnik namenjen je studentima treće godine Visoke
škole strukovnih studija za poslovno industrijski menadžment, za
predmet Ekološki menadžment. Priručnik je napisan prema
nastavnom planu i programu predmeta Ekološki menadžment.
Priručnik je napisan na bazi predavanja, vežbi i iskustava stečenih
kroz rad sa studentima. Kroz dalji rad na oplemenjivanju predavanja i
vežbi i obogaćivanju nastavnog plana i programa u planu je da
priručnik preraste u udžbenik, možda već za sledeću generaciju
studenata.
Tokom slušanja ovog predmeta, studenti će se upoznati sa
osnovnim zadacima i ciljevima Ekološkog menadžmenta. Iako se ova
oblast menadžmenta ne izučava mnogo godina unazad, sama
problematika kojom se bavi i njena aktuelnost čini je veoma
značajnom u današnje vreme. Budući da je ekosistem u kome živi
čovek, okružen materijalnom i nematerijalnom sredinom u
neminovnoj, uskoj povezanosti sa ekonomskim sistemom, biće
pomenuti i objašnjeni elementi ekonomskog sistema, koji su
neophodni za razumevanje uticaja na životnu sredinu.
Kvalitet životne sredine je danas imperativ. Gotovo da ne
postoji sfera ljudske delatnosti koja se danas ne bavi poboljšanjem
kvaliteta uslova u sredini koja nas okružuje. I neminovno, svaka vrsta
delatnosti, pa može se reći i ljudske aktivnosti stvara reziduale u
životnoj sredini. Ono na šta ćemo mi pojedinci, manji ili veći
ekonomski sistemi, proizvodni ili neproizvodni biti sve više
orijentisani je stalno unapredjene kvaliteta životne sredine.
Sticanjem znanja o prirodnim resursima i njihovim osobinama
u pogledu oskudnosti i obnovljivosti studenti će razumeti značaj
održivog trošenja resursa, značaj recikliranja materijala i energije i
konačno značaj možda i primarng zadatka Ekološkog menadžmenta, a
to je sprečavanje zagađenja.
Da bi se postigli značajni rezultati u sprečavanju zagađnjenja,
trošenju resursa, pre svega neobnovljivih koriste se različiti
instrumenti, koji su definisani ekološkom politikom, o čemu će takođe
biti reči u ovom priručniku. Biće dati takođe, delimično odgovori na
pitanja kako identifikovati nepoželjne materije u životnoj sredini,
4
kako identifikovati izvore nepoželjnih materija i koji su načini da se
izmeri veličina štete u životnoj sredini.
Na kraju studenti će se upoznati i sa stanjem životne sredine u
Srbiji, stanjem resursa, kao što su voda, vazduh, zemljište, stanjem
biodiverziteta, kao i sa osnovnim načelima Strategije održivog razvoja
Republike Srbije koja je u skladu sa Strategijom Evropske Unije.
U cilju dobijanja što kvalitetnijeg udžbenika autor će rado
prihvatiti svaku korisnu sugestiju koja se odnosi na problematiku
Ekološkog menadžmenta izloženu u ovom priručniku.
Autor
5
Subjektima ekološkog menadžmenta se mogu smatrati
medjunarodne institucije, državna administracija na svim nivoima
preduzeća. Pored njih subjektima se mogu smatrati i određene
nevladine organizacije, stručne asocijacije, naučne zajednice, itd.
Metodološki posmatrano, subjekte ekoloskog menadžmenta je
moguće razlikovati po tome da li imaju globalno upravljački karakter
ili su u užem smislu pojma ekološki menadzment nepostredno
zainteresovani.
U prvom slučaju se radi o dominantnim subjektima globalne
politike, kao sto su medjunarodne organizacije i države, a u drugom
slučaju se radi o različitim formama privrednih organizacija i drugih
institucija koje obavljalju određene aktivnosti koje imaju (ili mogu da
imaju) određen uticaj na stanje životne sredine, a prema EMAS (
Eco-
Management and Audit Scheme
) pravilima EZ pojam organizacija
uključuje kompanije, korporacije, firme, preduzeća, vlasti ili
institucije bez obzira da li su inkorporirane ili ne, javne ili privatne itd.
Primena ekološkog menadžmenta omogućava stvaranje uslova
za dobro poslovanje budući da unapređenje učinka u životnoj sredini
može značajno uticati i na unapređenje ukupnog poslovnog učinka.
Najčešce se navode sledeće prednosti koje se primenom
instrumenata ekološkog menadzmenta ostvaruju:
-
smanjenje troškova (ušteda)
-
obezbeđenje poštovanja propisa
-
smanjenje rizika po životnu sredinu
-
unapređenje odnosa sa institucijama koje se staraju o
donošenju i sprovođenju propisa
-
unapređenje javnog imidža
-
povecanje entuzijazma zapsolenih itd
.
O ciljevima ekološkog menadžmenta moguće je govoriti na
više načina od koji se dva čine naročito interesantnim:
kao o opštim ciljevima
vezanim za zastitu životne sredine
kakvi su održivi razvoj, pravo čoveka na zdravu životnu
sredinu, kvalitet života, opstanak ekosistema, itd.
kao o konkretnijim ciljevima
pojedinih subjekata
privređivanja vezanih pre svega za samu suštinu tržišnog
privređivanja – ostvarenje profita.
Neki od tih ciljeva su i formalno određeni. Tako, na primer,
prvi princip Rio deklaracije o životnoj sredini i razvoju eksplicitno
formuliše da “ljudska bića imaju centralno mesto u brizi za održivi
7
