Tehnički progres i obrazovanje inženjera

Tehnički progres i obrazovanje inženjera

Inženjer

je osoba visokotehničkog fakultetskog obrazovnja u jednoj ili više

tehničkih i inženjerskih disciplina. Inženjeri su posebno izučeni za tehničke i
operativne poslove praćenja i upravljanja proizvodnjom i industrijskim
resursima.

Osim mašinstva i

elektrotehnike

, titulu inženjera se može steći i u drugim

tehničkim zanimanjima kao što su:

,...), saobraćaj, zaštita na radu , agronomija, šumarstvo -

te mnogim drugim strukama.

Zanimljivo je da reč inženjer ne potiče od engleske reči engineer (mašinista)
kao što se obično misli već od latinske reči

ingeniosus

što u prevodu znači

talentovan, sposoban da pronađe nešto novo, novo rešenje.

Može se smatrati da je po nivou svog znanja

Arhimed

bio prvi inženjer.

Na području bivše Jugoslavije se titulom inženjera nazivaju osobe

visoke

stručne spreme

više stručne spreme

. Inženjeri visoke stručne spreme (VSS) se

razlikuju titulom "diplomirani", npr. "

dipl. ing

Diplomirani inženjer

za razliku

od 'nediplomiranog' mora biti bolje izučen u teoretskim i eksperimentalnim
znanjima - i prikladniji su za projektne, laboratorijske, istraživačke i
menadžerske poslove.

Pojam profesija se određuje kao zanimanje koje ima monopol nad delom
određenog kompleksa znanja i praktičnih veština i za koje je potrebno dugotrajno
školovanje, najčešće visoko obrazovanje. Zahvaljujući takvom obrazovanju
profesije postaju jasno prepoznatljive u društvu.

Profesije su poseban oblik društvenog grupisanja koji se zasniva na

posedovanju posebnih znanja i veština za koje je potrebno obrazovanje, a u okviru
koje ljudi obavljaju neku delatnost relativno trajno i na relativno ustaljen način,
radi pribavljanja dobara za život i radi ispoljavanja vlastitih predispozicija.

Profesionalizam zahteva sistematsko obrazovanje, zasniva se na nauci, a

zanimanja na iskustvu. Profesija ima monopol na određenu delatnost, svoj jezik
(npr.latinski u medicinskoj profesiji, kod inženjera stručni izrazi). Profesionalci
imaju svoja udruženja i svoju profesionalnu etiku. Profesionalac živi od

obavljanja svoje profesije. Profesionalac je autonoman i mora imati autoritet – od
njega se očekuje da samostalno i uspešno ispuni zadatak.

Inženjerska profesija je najbliža stručnjaštvu, po svojim obeležijima i

društvenoj ulozi, ali u čijem nazivu stoji da počiva na nekoj vrsti stvaranja. Dakle,
radi se o profesiji koja stvaralački prilagođava znanje praktičnim ciljevima. Ona
svoj legitimitet u društvenoj strukturi gradi na posebnoj vrsti praktičnih znanja i
veština koja su se uobličila pod uticajem industrijske racionalizacije i tehnizacije
raznih delatnosti, ali je uz to potrebno i adekvatno visoko obrazovanje.

Uspešan inženjer mora imati određen moralni odnos prema procesu rada,

sredstvima koja se u radu koriste, prema pripadnicima svoje i drugih profesija,
prema   društvu   uopšte   i   posebno   prema   prirodi.   Odnos   prema   predmetima   i
sredstvima rada  - naučna saznanja inženjera okrenuta su praktično tehničkom
delovanju, a njegova praktična delatnost je prošla «onaučavanje» pa zbog toga
inženjer postaje centar te delatnosti iz čega sledi da će njegov odnos prema
predmetima i sredstvima u radu biti više neposredan i neće čekati prvu priliku da
upravljanje sredstvima zameni upravljanjem ljudima.
Odnos   inženjera   prema   pripadnicima   svoje   profesije  počinje   još   u   toku
školovanja, stiču se naklonosti prema profesionalnoj grupi, a u daljim periodima
formiraju se specifični inženjerski pogledi na svet.

Tehnička inteligencija je veoma važan socijalni sloj u društvu koji ima

izuzetno značajnu ulogu u modernom društvenom razvoju. Zato je potrebno pri-
likom izrade programa obrazovanja tehničke inteligencije voditi računa o odnosu
i   izboru   opšte-obrazovnih,   opšte-stručnih   i   uže-stručnih   predmeta,   što   će
omogućiti   sticanje   kvalitetnih   stručnih   znanja   koja   će   biti   primenljiva   u
društvenoj praksi. Pri tome mnogo veću ulogu treba dati ljudima koji su se
dokazali u obrazovnom procesu, a politički uticaj smanjiti samo na potrebe koje
se tiču obezbeđenja uslova za organizovanje procesa. Takođe treba izbegavati
tehnokratizaciju obrazovnog procesa na tehničkim fakultetima i posvetiti više
pažnje   njihovom   sociološkom   obrazovanju.   To   će   tehničkoj   inteligenciji
omogućiti uspešnije rešavanje socijalnih problema radnog procesa.

U razvijenom svetu svi značajni pronalasci i najvažnija tehnička dosti-

gnuća su upravo rezultat naučnog rada na fakultetima i naučnim institutima (na
primer otkriće atomske energije i njena primena, kako u pozitivnom smislu u
humane svrhe u medicini, tako, nažalost, i u negativnom smislu, u obliku atomske
bombe za uništenje samog čoveka). Zbog toga se u razvijenim zemljama velika
pažnja posvećuje organizaciji svih vidova obrazovanja inteligencije, što mora
postati i praksa našeg društva.

Treba imati u vidu da pri tome nije dovoljan samo odgovarajući stepen

obrazovanja i poznavanje tehničko-tehnoloških dostignuća, već i poznavanje sa-
vremenih svetskih društvenih procesa, kao i rešenja za poboljšanje uslova života i
rada ljudi, što omogućava upravo sociološko obrazovanje tehničke inteligencije.