ВИСОКА ШКОЛА ЗА ВАСПИТАЧЕ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
АЛЕКСИНАЦ
ПРЕДМЕТ
ПСИХОФИЗИЧКА ЗРЕЛОСТ ДЕЦЕ ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
ТЕМА
РАЗВОЈ И ЗРЕЛОСТ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА
Ментор
Студент
Алексинац, 2014.
4
1. Основне карактеристике деце предшколсколског
узраста
Млађи узраст од 3. до 4. године.
Деца овог узраста су у основи овладала основним облицима кретања и могу се
укључити скоро у све организационе облике вежбања. Покрети су углавном
контролисани, мада се још увек чине и сувишни покрети, односно додатни непотребни
покрети у односу на захтев и оптимум моторичког задатка. Карактеристично је да деца
за време кретања шире руке и да се теже заустављају, што упућује на констатацију да
је у питању нестабилност у одржавању равнотеже и упозорење васпитачу да при
избору вежби врши потребне корекције. Деца се брзо замарају, пажња је лабилна, а
расположење се брзо мења.
Средњи узраст од 4. до 5. године
У односу на претходни период кретање је знатно поправљено и усавршено, рад
руку и ногу је усклађенији, координација је боља, мање је сувишних и
неконтролисаних покрета. равнотежа је знатно боља – дете, на пример, већ може дуже
времена да стоји на једној нози. Ова чињеница упућује на нешто другачији приступ
при избору телесних активности и моторичких задатака, пре свега да вежбања могу
бити сложенија, моторички задаци тежи и да вежбања могу дуже да трају. Склоност
према подражавању, имитацији, још увек је доста изражена, те је као метод рада треба
примењивати. Дете се само облачи и свлачи, пење уз степенице и умногоме је
самосталније у свим активностима.
Старији узраст од 5. до 6. године
Координација покрета је доста побољшана, сувишни покрети су у знатној мери
елиминисани, запажа се уопште стабилност и сигурност у моторици. Посебно је
карактеристично за овај период да аутоматизација покрета почиње све више да добија
своје место у развоју моторике и да се сваким даном усавршава. То се нарочито
примећује у разним облицима трчања, пењања, бацања и др. Деца почињу да користе
више једну руку, једну ногу, при доскоку дочекују се на врховима прстију, стоје и
5
ходају затворених очију, што значи и да је и оријентација у простору знатно
побољшана.
Деца прихватају сложеније и теже моторичке задатке, истрајнија су, пажња им
је стабилнија, интересовања се диференцирају, а различитост се све више запажа.
Сличне констатације се односе и на предшколски узраст, с тим што се у примени
вежбања и отежавању моторичких задатака може ићи корак напред. Вежбање поприма
карактеристике школског физичког васпитања; ово је на неки начин период
повезивања предшколског и школског васпитања и образовања.
