4
Proizvođači opreme su preko lizinga pronašli mogućnost povećanja obima i efikasnosti
realizacije svojih proizvoda, osvajanja novih tržišta, dok kupci te opreme u lizingu vide šansu za
takvu nabavku odgovarajuće opreme koja će ih pošteđeti izdvajanja visokih suma novčanih
sredstava odjednom.
Lizing posao možemo definisati kao poslovni aranžman između privrednih subjekata,
baziran na ugovoru o lizingu, u kome davalac lizinga izdaje u zakup predmet lizinga (najčešće
mašine i investicionu opremu) korisniku lizinga, a korisnik tu opremu koristi na način i u roku
utvrđenim ugovorom, zauzvrat plaća cijenu korišćenja predmeta lizinga, a po isteku perioda
korišćenja opreme ima pravo da istu vrati, produži korišćenje ili je otkupi po ugovorenoj cijeni.
Ekonomska logika lizinga se sastoji u sledećem: "Umjesto da kupi i odmah plati, npr. opremu i
mašine, preduzeće nalazi interes da se obrati specijalizovanoj finansijskoj instituciji, banci ili
neposrednom proizvođaču da mu potrebnu opremu izda u zakup na određeni rok", a po isteku
ugovorenog perioda, zakupac može kupiti predmet lizinga ili ga vratiti zakupodavcu. Tokom
perioda korišćenja opreme pravo vlasništva nad predmetom lizinga ima davalac lizinga. U
osnovi lizing posla leži ugovor o lizingu, koji sadrži sve relevantne elemente kojima se reguliše
taj posao. Najbitniji elementi ugovora o lizingu se odnose na predmet zakupa, lizing naknadu,
period korišćenja sredstva i prava i obaveze učesnika u lizing transakciji.
2. POJAM I KARAKTERISTIKE UGOVORA O LIZINGU
Pojmovno odredjenje ugovora o lizingu nije jednostavno zbog raznovrsnosti ovog ugovora u
praksi i zbog razlicitog pristupa u njegovom definisanju. Njega definise, kako pravna, tako i
ekonomska nauka. Medjutim od bitnog znacaja je razgraničiti lizing posao u formi finansijskog
lizinga, od ugovora o lizingu, kao dijela lizing posla.
2.1. Ugovor o lizingu
U pravnoj teoriji u definisanju ugovora o lizingu polazi se od stava da je to ugovor obligacione
prirode. Stoga se, po pravilu, definiše kao ugovor koji zaključuje dve strane, od kojih je jedna
davalac lizinga (lessor) i koji se obavezuje drugoj strani, primaocu lizinga (lessee), da će joj dati
na korišćenje predmet ugovora za odredjeni period koji davalac lizinga sam proizvodi ili
nabavlja od treceg lica, a druga strana se obavezuje da preuzme predmet lizinga, da plaća lizing
naknadu u ratama i da po isteku ugovorenog roka predmet ili vrati ili otkupi (svakako po nizoj
cijeni) ili vreme korišćenja produži zaključujući novi ugovor uz nižu naknadu.
5
Ugovor o lizingu je formalan ugovor, jer mora biti sačinjen u pisanoj formi. Zakonodavac
propisuje obavezne elemente ovog ugovora, a to su :
1. Naznačenje predmeta lizinga; 2. Iznos lizing naknade koju plaća primalac lizinga; 3. Iznos
pojedinačnih naknada i njihov ukupan broj; 4. Vreme plaćanja i 5. Rok na koji je ugovor
zaključen.
Predmet lizinga može biti pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.), Ugovor o
lizingu obavezno sadrži: precizno određenje predmeta lizinga, iznos naknade koju plaća primalac
lizinga, iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaćanja, kao i rok na koji je ugovor
zaključen.
Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaključuje ne može biti kraći od dve godine od dana
zaključenja ugovora.
Pored navedenih ugovor o lizingu može da sadrži i sledeće elemente: mjesto, vrijeme i način
isporuke predmeta lizinga, svojina na predmetu lizinga, strana koja je obavezna da osigura
predmet lizinga i rizici od kojih treba da bude osiguran, način prestanka ugovora, opcija
kupovine ili produženja ugovora, troškovi transporta predmeta lizinga, njegova montaža,
demontaža i tekuće održavanje, zamena delova, servis i tehničko-tehnološko unapređenje,
obučavanje osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta lizinga i druge elemente o kojima
ugovorne strane postignu saglasnost.
Ugovor o lizingu ima osnovni cilj da omogući korisniku da privređuje upotrebom stvari bez
njihove kupovine. Ugovor o lizingu se razlikuje od ugovora o zakupu, zato što se zakupodavac
nikada po isteku ugovora ne lišava svojine na zakupljenom stvari, dok kod ugovora o lizingu to
ne mora biti slučaj.
Lizing je posao u kome davalac lizinga:
• sa isporučiocem predmeta lizinga zaključuje ugovor o isporuci (kojim stiče pravo svojine nad
predmetom lizinga), pri čemu isporučioca i predmet lizinga određuje primalac lizinga,
• sa primaocem lizinga zaključuje ugovor o lizingu, kojim na primaoca lizinga prenosi
ovlašćenja držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac mu za to plaća
ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama.
