Ekološki kriminal
1
UVOD U EKOLOGIJU
Šta je ekologija?
Šta je zaštita životne sredine?
Opstanak ljudi
nekada
je zavisio od toga koliko dobro mogu da uoče promene u životnoj
sredini i predvide posledice na organizme i okolinu. Prvi ljudi su bili lovci i sakupljači bilja
morali su da poznaju navike životinja i mesta gde se hrana nalazi. Kasnije, su počeli da uzgajaju
svoje biljke (poljoprivreda je počela da se razvija) uz opažanja vremenskih i zemljiših uslova,
postju svesni da promene vremena mogu imati značajan uticaj na prinose i prve domaće
životinje.
Danas
, veliki deo ljudske populacije živi u većim zajednicama - gradovima i mnogi
nemaju direktan kontakt sa prirodom. Čovek postaje svestan da budućnost ljudske vrste zavisi od
toga koliko dobro razume odnose između organizama i okoline. Narušavanje osetljive ravnoteže
u nekom, u početku i na prvi pogled beznačajnom segmentu, može da pokrene lavinu vrlo
ozbiljnih i obimnih posledica.
Kada je čovek živeo u skladu s prirodom i skromno iskorišćavao prirodne resurse nije u širim
razmerama uticao na prirodnu ravnotežu. Živeći u malim naseljima oko plodnih predela, problem
svoje egzistencije je rešavao baveći se lovom i zemljoradnjom. Kada je počela obrada metala
došlo je do procvata zanatstva, pojedine grupe ljudi počele su svoje migracije. Kretali su se u
potrazi za sirovinama (rudama). Tako je čovek počeo da migrira u, za život, klimatski manje
povoljne regione čime je sebe stavio u nepovoljnu poziciju borbe sa prirodnom sredinom.
Zahvaljujući
razvoju zanatstva
, pronađena su nova i bolja oruđa, odeća i skloništa.
Čovek je počeo da prilagođava prorodnu sredinu svojim potrebama. Počelo je krčenje i paljenje
šuma sa ciljem proširenja obradivih površina. Naselja postaju sve veća, nastaju nova zanimanja,
organizuje se trgovina, razvijaju se moćne civilizacije. Broj ljudi se uvećava. Zahvati na
prirodnoj okolini bivaju sve veći: grade se putevi, akvadukti, vodovodi, rudnici, putevi, luke...
Tehnologija
doživljava procvat, poboljšava se kvalitet života, nova dostignuća u nauci i
bolja zdravstvena zaštita doprinose produžetku ljudskog životnog veka. Neminovno je bilo da
progresivan razvoj dovede do promena u životnoj sredini, tako da su nastali problemi sa
dalekosežnim posledicama.
Ekološki kriminal
2
Industrijski razvoj ostavio je posebno velik
negativan uticaj
na stanje životne sredine
naročito pogoni teške industrije (željezare, livnice, koksare), hemijska industrija i druge
industrijske grane koje se često nazivaju prljavom industrijom jer ispuštaju opasne supstance u
sve delove životne sredine. Na kvalitet životne sredine značajno utiče i proizvodnja sve većih
količina energije. Sagorevanjem fosilnih goriva, nafte, uglja, posebno lignita, nastaju velike
količine šljake i pepela, sumpornih i azotnih jedinjenja. Saobraćaj je takođe veliki izvor
zagađenja. Buka takođe koja ima višestruke negativne posledice po zdravlje ljudi, sve to
negativno utiče na našu okolinu i sredinu u kojoj živimo.
Intenzivna obrada
poljoprivrednih
površina uz upotrebu agrohemijskeih sredstava za
ishranu i zaštitu bilja, takođe ima negativne posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Negativno se odražava na kvalitet površinskih i podzemnih voda. Nastaju velike količine otpada
(gradski ili komunalni, otpad iz industrije ili saobraćaja, otpad neiskorištenih
energenata
,
poljoprivredni otpad itd.) koji negativno utiče na kvalitet životne sredine. Ovo se posebno odnosi
na veće gradove gde se gradski i industrijski otpad najpre odlaže, a onda i zatrpava, što ugrožava
i podzemne vode i vazduh. Najopasnije emisije u životnu sredinu su emisije koje imaju velike
hemijske industrije.
Ekologija – naučna disciplina
Ekologija predstavlja široku naučnu disciplinu. Proučava pojedinačne organizme,
kompletne šume i jezera, kao i čitavu planetu. Uporedo sa proučavanjem organizama ekolozi
proučavaju i abiotske faktore sredine, kao što su temperatura, hemija zemljišta. Ekološka
istraživanja se odvijaju kako na terenu tako i u laboratorijama gde se razvijaju matametički
modeli.
U početnoj fazi razvoja ekologija se bavila proučavanjem izolovanih sistema, ali je brzo
uočeno da se sve zajednice i ekosistemi prekalapaju i nadopunjavaju čineći jedan širi dinamički
sistem razmene materije i energije.
Ekologija je biološka disciplina koja proučava odnose, strukturu i funkcionisanje
prirode u celini, uključujući i mesto čoveka i cele ljudske populacije kao posebne
komponente bioloških sistema na Zemlji.
