Садржај
1. Увод............................................................................................................................................................3
2. Врсте привредних заступника ............................................................................................................5
4.1. Законски заступници .....................................................................................................................5
4.2. Статутарни заступници.................................................................................................................6
4.3. Заступници одређени актом суда................................................................................................6
3. Прокура........................................................................................................................................................8
3.1. Даватељ прокуре...............................................................................................................................8
3.2. Прокурист ..........................................................................................................................................9
3.3. Појединачна и скупна прокура........................................................ .............................................9
3.4. Обим овласти из прокуре..............................................................................................................12
3.5.
Упис
прокуре.. .................................................................................................................................12
3.6.
Пренос
прокуре ..... .........................................................................................................................13
3.7. Престанак прокуре..........................................................................................................................13
7. Закључак....................................................................................................................................................14
8. Литература.................................................................................................................................................15
2
УВОД
..................................................................
Привредни субјекти у правном промету могу учествовати путем својих заступника, а
под заступањем привредног субјекта се подразумијева предузимање правних радњи
у име и на рачун другог привредног друштва, односно појединца, тако да правни
послови који су закључени или правне учињене радње имају нека непосредна дејства
за правно или физичко лице које је заступано. Заступници привредних субјеката
предузимањем правних радњи у име и за рачун заступаног који је у правном промету
са трећим лицима, стичу, мењају или престају права и обавезе чије се правно дејство
непосредно односи на заступаног.Тако уговори и други правни послови који
закључи заступник у име и за рачун заступаног или било којег другог лица које је
физичко у оквиру овлашћења, обавезују непосредно заступану уговорну страну.
1
..................................................................................................................
У савременом пословном праву разликујемо две врсте заступања, а то су: заступање
на основу уговора о агентури као професионалне делатности, односно заступање
привредног субјекта које врше његови органи, односно чланови или запослени у
правном лицу преко којих се и реализује пословна способност привредног субјекта.
Закон о облигационим односима садржи одредбе које се односе на заступање уопће
и одредбе о уговорном заступању (члан 84-98) које су општа правила облигационог
права о заступању, које се допуњавају одредбама (члан 23-33) Закона о привредним
друштвима који регулишу заступање привредних друштава, као специјална правила
и тако чине једну компатибилну целину са правилима о заступништву у упоредним
правним системима.
Функција самог заступања састоји се у обављању правних радњи у име и за рачун
привредног друштва у правном промету са трећим физичким и правним лицима или
у поступцима пред судовима, управним и другим органима. Према правној теорији
пословног права постоје две врсте заступника привредних субјеката, а то су
слободно и везано особље. Слободно особље представљају физичка лица која
заступају привредно друштво на основу закона (еx леге), акта друштва и/или акта
суда. У круг слободног особља спадају директор или генерални директор,
1
Prof.dr. Simić Milić i prof.dr. Miloš Trifković, “Poslovno
pravo
: osnovi
prava
i obligacija,
privredna/trgovačka društva”.st.286
4
ВРСТЕ ПРИВРЕДНИХ ЗАСТУПНИКА
Законски заступници
Законски заступници су лица чија се овлашћења на заступање заснивају на самом
закону (еx леге). На основу тога у друштвима капитала као законски заступници
могу се појавити чланови управе друштва. Код друштава лица законски заступници
су сви чланови, код друштава са неограниченом солидарном одговорношћу (јавног
трговачког друштва) чланова-оснивачи и комплементари код командитног друштва.
Законски заступник се обавезно уписује у судски или регистар друштава као и
његова промјена. Правило је трговачког права да привредни субјект не може
постојати без законског заступника, јер не може доћи ни до регистрације оснивања
друштва, ако нема именованог лица као заступника.
Управа привредних друштава капитала је обавезан орган друштва, односно законски
заступник код друштава персоналног типа. Њихова специфична пословодна
функција се испољава у оперативном вођењу пословања привредног субјекта, тј.
Свакодневном доношењу разноврсних пословних одлука и одговорности за
законитост пословања друштва.
Код друштава капитала управа друштва није само извршилац одлука скупштине и
надзорног одбора друштва, већ у оквиру законских или статутарних овлашћења ради
самостално не само у провођењу зацртане пословне политике, већ и сама доноси
одлуке неопходне за ефикасно функионисање и рад друштва и предлаже скупштини
односно надзорном одбору одлуке из њихове надлежности. Поред заступања и
представљања друштва, управа је надлежна и одговорна за организацију рада и
руковођење пословањем, уз обезбеђење законитости ураду.
.......
.......................................................................................................
У правној теорији су позната три модалитета ограничења:
а) да је за закључивање уговора потребна сагласност одређеног државног органа
б) квалитативна ограничења заступника значе да поједине уговоре без обзира на
вриједност заступник може закључити само уз одобрење или сагласност
надлежног органа друштва
5
ц) квантитативна ограничења, која се односе на вредност закљученог уговора, без
обзира на врсту
Статутарни заступници
Статутарни заступник привредног друштва је лице које је овлаштено на заступање
правилима друштва или оснивачким уговором. Статутарни заступници могу бити
само запослена лица у привредном друштву, односно да имају радни однос, с тим да
могу бити из слободног или везаног особља. Статутарни заступници постоје упоредо
са законским заступницима и међусобно координирају. Статутарних заступника има
више у једном друштву, тако да се морају разграничити њихова заједничка или
појединачна овлашћења. Ако се ради о заједничким овлашћењима, онда сви
заступници морају бити сагласни за одређени правни посао или правну радњу, јер у
противном, уговор односно правна радња је правно без дејства, јер није настао
пуноважан правнообавезујући посао за друштво. Статутарно заступништво као и
њихова евентуална ограничења се обавезно морају уписати у регистар друштава.
Ако нема уписаних ограничења или није уписано да се ради о заједничком
заступништву када функцију обавља више лица, претпоставка је да не постоје
ограничења, нити да се ради о заједничком него о појединачном статутарном или чак
законском заступнику. Статутарни заступници су претежно председници надзорних
одбора, председници друштва или скупштине друштва, разно руководно особље,
секретар друштва, као и руководиоци појединих организационих делова привредних
субјеката. Свака промена општих правила у статутарног или било ког заступника
привредног друштва која настане, мора бити благовремено проведена у јавном
регистру друштава.
Што се тиче питања одговорности статутарног или било којег другог заступника
друштва, који прекорачи статутарна односно законска овлашћења, то је унутрашње
питање између заступаног и заступника.
Заступници одређени актом суда
Провођењем стечајног поступка привредних субјеката, суд својом одлуком именује
стечајног управника, као заступника стечајног дужника у ликвидацији. Наступањем
правних посљедица стечаја, тј.даном објављивања решења о отварању стечаја
престају све функције органа управљања и заступника стечајног дужника и преносе
се на стечајног управника.
