Visoka poljoprivredna škola strukovnih studija Šabac
Pomološke osobine ranih sorti kajsije
-Specijalistički rad-
Mentor : Prof.Dr.Milisav Mitrović Student: Milojevic Marko
Br.indeksa : 43/2012
Šabac, Septembar, 2013
1. UVOD
1.1. Privredni značaj kajsije
Kajsija potiče iz Kine, gde se gajila još pre 5.000 godina. Iz Kine je početkom
naše ere preneta u Srednju Aziju odakle se širila u druge delove sveta.
Svoje morfološke, fiziološke i biohemijske karakteristike formirala je u uslovima
kontinentalnog podneblja, koje se karakteriše dugim, toplim letima, dugim, hladnim
zimama i brzim prelazima između ovih krajnosti, bez značajnih temperaturnih kolebanja
tokom zime i proleća (
Miljković
, 1991;
Bulatović
i
Mratinić
, 1997).
Značaj kajsije kao voćke proizilazi iz visoke biološke i hranljive vrednosti njenih
plodova, koji sadrže mnoštvo hranljivih materija: ugljenih hidrata (među kojima
dominira šećer saharoza, koji čini oko 69%), organskih kiselina (u proseku 1,19%),
belančevina, pektina, tanina, provitamina A (u obliku beta karotina – prosečan sadržaj je
4,23 mg%), vitamin C (u proseku 5,87 mg%), vitamina P, folne kiseline, vitamina PP,
vitamina E, vitamina B
1
, mineralnih materija, jodida. Vrlo je značajan provitamin A i
jodidi, koji se kod drugih vrsta voćaka sreću u tragovima (
Pejkić
i
Ninkovski
, 1987).
Zbog ovih karakteristika plodovi kajsije imaju veliku upotrebnu vrednost. Mogu se
koristiti kao stono voće i za različite vidove prerade, kako u industriji tako i u
domaćinstvu (sokovi, džemovi, marmelade, kompoti, rakije, sušenje, zamrzavanje i dr.).
Seme većine sorti kajsije, s obzirom na hemijski sastav, odlična je zamena za
badem i lešnik i koristi se u konditorskoj industriji (sorte sa slatkom jezgrom). Ulje od
jezgri se koristi u kozmetici i farmakologiji. Endokarp se može koristiti kao ogrev ili za
proizvodnju aktivnog uglja. Drvo ima tehničku vrednost, a grane se mogu koristiti za
ogrev. Cvetovi su značajni kao rana pčelinja paša. Kajsija brzo stupa u rod, relativno je
otporna prema suši, nije probirač prema zemljištu i može se gajiti uz manji broj zaštitnih
prskanja (
Đurić
i
Keserović
, 2007).
2. Proizvodnja kajsije u svetu i Srbiji
Prosečna godišnja proizvodnja kajsije u svetu kreće se oko 3. 000. 000 t i ona se
nalazi na 5. mestu u ukupnoj svetskoj proizvodnji voća (Tabela 1).
zime i početkom proleća, što je slučaj u većem delu naše zemlje. Na nedovoljno gajenje kajsije
utiče i često izmrzavanje usled poznih prolećnih mrazeva kao i njeno kratko biološko mirovanje
(
Šoškić
, 2009).
1.3. Biološke osobine kajsije
1.3.1. Sistematsko mesto
Kajsija zauzima sledeće sistematsko mesto (
Pejkić
i
Ninkovski
, 1987):
- Red:
Rosales
-
Familija:
Rosaceae
- Podfamilija:
Prunoideae
- Rod:
Armeniaca
Rod
Armeniaca
se deli na 3 sekcije i 7 vrsta:
1. Sekcija
Euarmeniaca
:
-
Armeniaca vulgaris
- Obicna kajsija
-
Armeniaca sibirica
- Sibirska kajsija
-
Armeniaca davidiana
2. Sekcija
Ausestrale
:
-
Armeniaca mume
- Japanska kajsija
-
Armeniaca ansu
- KineskaKorejska kajsija
-
Armeniaca holiserica
- Tibetanska kajsija
3. Sekcija
Mandshurica
:
-
Armeniaca mandshurica –
Mandžurijska kajsija
Značajna je i vrsta
Armeniaca dasycarpa
- crna (purpurna) kajsija, koja
predstavlja interspecijes hibrid
A.vulgaris x Prunus cerasifera.
Kostina deli sorte kajsije u četri ekološko – geografske grupe na osnovu
sistematskih, morfoloških i agrobioloških osobina:
1. Centralno Azijska grupa
2. Iransko – Kavkaska grupa
3. Evropska grupa obuhvata tri pod grupe:
- Zapadnoevropske
- Istočnoevropske
- Severnoevropske ( Zerzelije)
4. Džungarsko – Zanairska grupa.
1.3.2. Morfološke osobine
Stablo
kajsije sastoji se iz korenovog sistema, debla i krune sa granama,
grančicama, pupoljcima, listovima, cvetovima i plodovima. Svaki od navedenih organa
ima određenu funkciju koja se odražava u biologiji kajsije.
Korenov sistem
kod kajsije se razvija najvećim delom u sloju 20 do 60 cm.
Radijus rasprostranjenja žila je u dva sprata. Manji deo korenovog sistema (10%)
dostiže dubinu od 4 do 4,5 m u dubokim aerisanim zemljištima. Ovi delovi korenovog
sistema u sušnim uslovima obezbeđuju optimalnu količinu vlage iz dubljih slojeva
zemljišta. Dublji i razgranatiji korenov sitem kajsije obezbeđuje značajnu otpornost
stabla prema izmrzavanju i nedostatku vlage. Razviće korenovog sitema kajsije u
velikoj meri zavisi od zemljišnih uslova i od bujnosti sorte.
Deblo
je deo voćke od korenovog vrata do prvih skeletnih grana krune. Deblo
kajsije je snažno, razvijeno, vrlo često čvornovato i uvijeno. Na deblu i osnovnim
granama kora se rano odvaja, obrazujući delove mrtve kore.
Kruna
kajsije je razvedena i relativno dobro osvetljena. U kruni se nalaze :
pupoljci, listovi, cvetovi i plodovi. U mladom periodu razvoja veći broj sorti kajsija ima
obrnuto piramidalnu krunu. Kasnije, kada stablo uđe u period plodonošenja, kruna
dobija okruglast-pljosnat oblik.
List
kajsije je prost. U zavisnosti od sorte list može biti: okruglast, elipsast i
srcolik.
Cvet
Kod kajsije se pojavljuju prvo cvetovi pa listovi. Cvetovi su krupni , beli ili
bledoroze boje. Časica je nedovoljno razvijena, srasla, sa pet udubljenja .Venac cveta se
sastoji od pet kruničnih listića. Prašnika ima 20-30, koji su u nizovima razmešteni
unutar cveta. Cvetnih začetaka ima obično po dva, od kojih jedan po pravilu atrofira.
Plod
kajsije je monokarpna koštunica. Sastoji se od
egzokarpa (
pokožice ploda),
mezokarpa
(mesa ploda) i
endokarpa
(koštice). Unutar koštice nalazi se jezgro (seme).
Cvetanje počinje rano u proleće i to pre listanja. Kajsija cveta odmah posle leske
i badema – u našim uslovima obično krajem marta.
Prema vremenu početka cvetanja sorte kajsije se dele:
1. Ranocvetne sorte
2. Srednjecvetne sorte
3. Poznocvetne sorte
Prosečno trajanje cvetanja kajsije je oko 10 dana. Pri izrazito toplom vremenu u
proleće, cvetanje je eksplozivno (3-5 dana), dok pri hladnom vremenu cvetanje traje
duže (više od 15 dana).
Sorte kajsije u našim uslovima sazrevaju od prve polovine juna do kraja jula. Na
osnovu vremena zrenja sorte kajsije se dele na:
1. Rane sorte
2. Srednje rane sorte
3. Srednje pozne sorte
4. Pozne sorte
Kajsija prorodi u trećoj ili četvrtoj godini nakon sadnje, a pun rod daje u desetoj
godini.
1.3.4. Ekologija kajsije
Svetlost
utiče na stabla kajsije svojim intenzitetom, kvalitetom, trajanjem i
periodičnošću osvetljavanja. Kajsija je heliofitna vrsta. Broj časova osunčavanja zavisi
od mesta do mesta gde se kajsija nalazi. Južni položaji imaju najviše časova, a severni
najmanje.
Toplota.
Kajsija uspeva u umerenom pojasu. Za njeno gajenje neophodna je
suma temperatura od 2.500°C. U prirodnom zimskom odmoru, koji je za kajsiju vrlo
