TEORIJE O FUNKCIJAMA DRZAVNE VLASTI
Iako je jedinstvena tj.celovita drzavna funkcija se moze podeliti na
pojedine svoje funkcije. Izraz
“funkcija”
se upotrebljava kao delatnost koja
je organizovana I predodredjena za ostvarivanje jednog cilja. Drzavne
delatnosti su usmerene na stvaranje zakona, upravnog akta I presude I te
delatnosti predstavljaju funkcije drzave. Drzavna vlast se vrsi brojnim I
razlicitim oblicima delatnosti drzave odnosno drzavnih organa ciji su
konacni izrazi razliciti, pa time I razlicite drzavne funkcije.
Dualisticke teorije
– sustinu drzavne vlasti vide u naredjivanju I
izvrsavanju. Postoji samo donosenje opstih pravnih normi I njihovo
primenjivanje u drustvenom zivotu, odnosno njihovo izvrsavanje. Jedna
drzavna vlast propisuje opsta pravila ponasanja I to je zakonodavna vlast,
a druga ta pravila izvrsava I to je izvrsna vlast. Tako neprecizno odredjena
izvrsna vlast apsorbuje I upravnu I sudsku vlast I one predstavljaju dve
vrste izvrsavanja zakona.
Najpoznatiji teoreticari su:
Dzon Lok, Zan Zak Ruso I Hans Kelzen
Trijalisticke teorije
– drzavnu funkciju dele na tri grupe: zakonodavnu,
izvrsnu I sudsku. Kritika dualistickih teorija vezna za izvrsnu vlast sa
svojim podvlastima (upravna I sudska) je ta da se upravna vlast toliko
razlikuje u materijalnom pogledu od sudske, da to povlaci I samu
organizaciju I postupak, kao I razlicitu prirodu akata u kojima se te dve
vlasti ishode. To povlaci, prema trijalistickim teorijama, umesto da
pripadaju jednog vlasti (izvrsnoj) one se dele na dve posebne vlasti koje
postoje zajedno sa zakonodavnom vlascu.
Najpoznatiji teoreticari su:
Sarl Monteskje, Pol Laband , Georg Jelinek.
Kvadrijalisticke teorije
– pored pomenute tri vlasti (zakonodavne, izvrsne
I sudske) treba razlikovati I cetvrtu, izvrsnu u uzem smislu ili izvrsno
politicku vlast. Pri tome je rec o posebnoj vrsti vlasti koja se ne uklapa ni u
jednu postojecu vlast. Tu cetvrtu vlast teoreticari najcesce nazivaju
“funkcijom vlade”.
Najpoznatiji teoreticari su:
Benzamen Konstan, Oto Majer
.
Treba praviti razliku izmedju ovih teorija I teorija koje
u okviru izvrsne
vlasti prave podelu na vladu I upravu.
Kod ovih teorija, uprava se obicno
odredjuje kao izvrsavanje zakona tj. drzavna funkcija svakodnevne
primene zakona na pojedinacne slucajeve, a funkcija vlade se odredjuje
kao nadzor nad ocuvanjem ustava I njegovom primenom, kao I nad
funkcionisanjem najvaznijih javnih sluzbi. Funkcija vlade se sastoji u
izvrsavanju dispozicija ustava I vrsenju slobodne delatnosti koja nije
regulisana pravom, a funkcija uprave se sastoji u izvrsavanju dispozicije
zakona I vrsenju slobodne ocene koja je priznata pravnim poretkom.
MATERIJALNI ILI OBJEKTIVNI POJAM DRZ.FUNKCIJA
ZAKONODAVNA FUNKCIJA
Zakonodavna funkcija
– vrsi drzava kada stvara norme svog pravnog
poretka. Ova funkcija se vrsi putem normi kojima se stvara pravni poredak
drzave tj. putem zakona. Obelezja zakona su da se sastoji od opstih,
apstraktvnih I novostvorenih pravnih pravila.
-
Opstost norme
znaci da je to norma koja je upucena svima odnosno
erga omnes (subjektivna opstost) I na neodredjen broj slucajeva I
odnosa (objektivna opstost)
-
Apstraktnost norme
znaci da je to norma koja obavezuje semper et
ad semper, ne iscrpljujuci se u jednog primeni .
-
Novostvorene norme
znaci da se njima vrsi jedna konstituisuca
funkcija u pravnom poretku, ustanovljava se ius novum (nova
norma). To je I sustinsko obelezje zakonodavne funkcije I zakona u
materijalnom smislu, odnosno konstituisanje novog pravila u
pravnom porektu.
Nema uvek zakon u materijalnom smislu formu zakona, niti zakon u
formalnom smislu nije uvek isto sto I zakon u materijalnom. Zato treba
razlikovati sledece slucajeve:
-
zakon samo u formalnom smislu
, donet od strane zakonodvanog
organa I po zakonodavnom postupku, ali ciju sadrzninu ne cine
novostvorene pravne norme
Najvaznija obelezja izvrsne fukcije su
neposrednost I konkretnost
. Takva
delatnost tezi ili zastiti javnog porekta (policija) ili upotpunjavanju
pojedinacnih aktivnosti kad su ove nedovoljne za podmirenje potreba
gradjana ili kad sasvim izostaju (privredna delatnost drzave) ili u pruzanju
pogodnosti I usluga koje su neophodne stanovnistvu (vrsenje javnih sluzbi)
Izvrsna fukcija se moze podeliti na:
-
Upravnu funkciju
– to znaci da se drzava stara o javnim interesima
koje preuzima kao svoje sopstevene interese. To cini konkretnim I
izvrsnim pravnim aktima kojima se izvrsava dispozicija zakona.
-
Funkcija vlade
– ima za interes celokupni zivot drzave u celosti.
Funkcija vlade se vrsi znatnom, katkad I potpunom
diskrecionalnoscu I posredstvom tzv.politickih akata kojima drzavni
organi preduzimaju najvaznije mere u unutrasnoj I spoljnoj politici.
Ti akti bi bili: imenovanje clanova vlade, sazivanje I raspustanje
zakonodavne skupstine, parlamentarno izglasavanje poverenja I
nepoverenja vladi, zakljucivanje medjunarodnih ugovora,
objavljivanje rata itd. Akti ove funkcije nemaju posebnu formu, ali
je njihovo donosenje neposredno regulisano ustavom.
MATERIJALNI ILI OBJEKTIVNI POJAM DRZ.FUNKCIJA
SUDSKA FUNKCIJA
Sudska fukcija
– delatnost drzave kojom se garantuje odrzavanje I
ostvarivanje pravnog poretka. Usmerena je na pribavljanje vaznosti
pravnom poretku drzave u pojedinacnim slucajevima. Sadrzina sudske
fukcije se svodi na vrednovanje ljudskog ponasanja po meri pravne norme,
a u cilju resavanja spora. Tri sustinska elemenat: ljudsko ponosanje,
pravna norma I spor.
Pravna norma
– je ona konkretna pravna norma po cijoj se meri vrednuje
ljudsko ponasanje. Ona je merio za vrsenje sudske funkcije, pa se zbog toga
I kaze da je sudska funkcija vezana zakonom.
Ljudsko ponasanje
– ono koje se vrednuje sa stanovista pravne norme.
Sudija, posto utvrdi cinjenicno stanje u vezi sa odnosnim ponasanjem I
domasaj pravne norme koju treba primeniti (sudijsko tumacanje), mora
odluciti koje ce se pravne posledice na to ponasanje primeniti.
Spor
– sustinski elemenat za sudsku funkciju. Pretpostavka za vrsenje
sudske fukcije jeste postojanje spora koji treba razresiti tj.konkretnih
slucajeva u kojima su norme prekrsene ili se tvrdi da su prekrsene. Spor,
kao element sudske funkcije, omogucuje razlikovanje sudstva od uprave.
Tipican izraz sudske funkcije je
presuda ili odluka
. Tim aktom drzava,
posredstvom sudova, izrice volju zakona u konkretnom slucaju.
ORGANSKI ILI SUBJEKTIVNI POJAM DRZ.FUNKCIJA
Organski ili subjektivni pojam
polazi od podele drzavnih funkcija na
razlicite drzavne organe tj. na nosioce koji se nalaze na vrhu drzave. To je
ustvari podela drzave na razlicite drzavne organe.
Ovo pitanje pojam drzavnih fukcija je
u tesnoj vezi sa teorijom o podeli
vlasti
(Monteskje) koja kaze da je radi obezbedjivanja skladnog
fukcionisanja drzave I istovremenog garantovanja slobode gradjana nuzno
da svaka drz.funkcija u materijalnom smislu bude poverena jednom
organu, odnosno nizu razlicitih organa, tako da se ne moze dogoditi da
pojedinac ili skupstina istovremeno donose zakone, izvrsavaju ih I donose
presude na osnovu zakona (“vlast da zaustavlja vlast”, Monteskje).
Teorija o podeli vlasti je prihvacena u vecini ustava u svetu.
Izuzetak od ovog pravila je sudska funkcija, koja se uvek vrsi u posebnoj
formi (postupku) I posredstvom tipicnog akta, presude. Presuda ima uvek
svoju posebnu snagu, bilo da je doneta od strane sudske vlasti, bilo
zakonodavne ili izvrsne. Drugaciju pravnu snagu imaju presude donete od
strane ustavnog suda koje mogu erga omnes staviti van snage formalne
zakone I akte koje imaju snagu zakona, ukoliko su oni proglaseni
neustavnim.
POJAM DRZAVNIH FUNKCIJA U RS
Ustav RS iz 2006g
polazi od podele vlasti na zakonodavnu, izvrsnu I
sudsku. Pritom, ne odredjuje sadrzinu svake od ovih vlasti, nego njegovog
nosioca s kojom izjednacuje odnosnu drzavnu vlast.
“Narodna skupstina je najvise predstavnicko telo I nosilac ustavotvorne I
zakonodavne vlasti”.
Ova formulacija je delimicno tacna jer Narodna
skupstina ne vrsi u celini ustavotvornu vlast samostalno, vec jednim delom
, a drugim uz sadejstvo gradjana na ustavotvornom referendumu.
“Vlada je nosilac izvrsne vlasti”.
“Sudska vlast pripada sudovima opste I posebne nadleznosti”
“Predsednik Republike izrazava jedinstvo vlasti”
“Ustavni sud stiti ustavnost I zakonitost I ljudska I manjinska prava”
Iz navedenog (razliciti clanovi Ustava RS) se vidi da su izostavljeni
Predsednik Republike I Ustavni sud kojima nije navedeno ni da li vrse
zakonodavnu, izvrsnu ili sudsku vlast. To je ucinjeno da bi drzavni organi
uspesnije vrsili svoju osnovnu funkciju uskladjivanja I kontrole celog
ustavnog poretka.
