1
SADRŽAJ:
UVOD...................................................................................................................3
RAZRADA...........................................................................................................4-9
NAUKA......................................................................................................4,5
Srednjevekovna nauka.......................................................................4
Renesansna nauka..............................................................................4
Doba prosvetiteljstva..........................................................................5
Nauka dvadesetog veka......................................................................5
Naučni metod......................................................................................5
DRUŠTVO...................................................................................................6-9
Društvena osnova................................................................................7
Struktura društva.................................................................................7
Oblici društvenog života......................................................................7-8
Klase u društvenoj zajednici................................................................8-9
ZAKLJUČAK.........................................................................................................10
CITIRANA DELA..................................................................................................11
2
UVOD
Sama tema ,,NAUKA I DRUŠTO“ već od samog početka ukazuje na povezanost sa
sociologijom. Sociologija je po definiciji nauka te je povezanost sa temom veoma uočljiva.
Kao nauka sociologija proučava društvo, pojave u njemu kao i odnose među ljudima koji čine
društvo. Postoji veliki broj nauka i podeljene su prema različitim oblastima proučavanja ali
ona sama po sebi predstavlja izučavanje raznih pojava u prirodi i društvu i predstavlju osnovu
svesti i shvatanja pojava i dešavanja. Nauka je tu da proučava sve što je vezano za čoveka i
što je u direktnom ili indirektnom odnosu sa čovekom. Nauka je sastavni deo sociologije ali
je i sociologija deo nauke i one su u neraskidivom odnosu i međusobno dopunjuju i koriguju
jedna drugu. Društvo se može definisati na više načina ali najopštija definicija društva je ta da
je društvo skup ili grupa ljudi koji se ujedinjuju u celinu zbog zajedničkih interesa i napretka
jer ako cela grupa tjst to određeno društvo ima poboljšanja ili ostvaruju neki napredak taj će
se napredak odnositi i na pojedince. Samo društvo je interesantno samo po sebi te iz toga
proističe i opravdana zainteresovanost nauke da se bavi proučavanjem društva i procesa koji
se u njemu dešavaju. U samom društvu dolazi do povezivanja i udruživanja višeg broja ljudi
koji imaju zajednički interes. To se uočava još u vreme nastanka čoveka. Tada se po prvi put
vide naznake i osnove društva jer su se još tada ljudi udruživali da bi bolje iskoristili prirodna
bogatstva odnosno sakupili dovoljno hrane i odbranili od neprijatelja. Društvo kao celina
može biti različite jačine. Najača su društva koja su vezana krvim srodstvom, kao što je
porodica i u njoj mi vidimo sve odlike društva, odnosa i ciljeva koje može da ima jedno
društvo. Naime uočavamo veliku povezanost između članova i brigu koju pokazuju jedni
prema drugima dok kontinuirano teže da unaprede to društvo i da omoguće bolji standard i
prosperitet samog društva odnosno porodice. Snaga i ujedinjenost društva se razlikuje od
društva do društva, odnosno u razvijenim društvima veze i ujedinjenost članova je manja dok
u nerazvijenim društvima uočavamo znatnu razliku jer upravo u nerazvijenim društvima
dolazi do velike povezanosti članova tog društva a ujedno takvo društvo je i ujedinjeno i
složno sa malom tendencijom raslojavanja i raspadanja. Društvo kao jedna celina i kao deo
samog postojanja čoveka je veoma teško upoznati i dati jasne odlike i definiciju društva pa se
opravo zbog toga javila potreba da se neka nauka i oblast nauke bavi proučavanjem društva i
pojavama koje se u njemu dešavaju. Takva nauka je i rođena i kao glavni predmet za svoje
proučavanje uzela je društvo i pojave koje se u njemu dešavaju i zbog kojih razloga dolazi do
pojave i stvaranja društva kao i zbog čega dolazi do promena i problema u njemu. Ta nauka
je dobila ime sociologija i u sebi objedinila pojam nauke i društva. Nauka i društvo su
povezane na više načina i ne bi mogle opstati jedno bez drugog. Naime postoje nauka koje se
bavi proučavanjem društva i pojavama i događajima unutar društva ali nauka proučava šta i
kako utiče i deluje na društvo spolja. Ali povezanost i uska veze se ogleda u tome da iako
nauka proučava društvo i samo društvo, odnosno članovi društva bave se proučavanjem
nauke kao celine ali i proučavanjem raznih grana nauke. Povezanost i sličnosti koje povezuju
društvo je sam čovek kao individua ali i čovek kao član nekog društva te se iz te povezanosti
mogu videti odnosi i sličnosti ali i zajednička polja koja poseduju nauka i društvo ali i nauka
koja ih objedinjuje sociologija koja je trudi da što bolje definiše i opiše društvo i odnose u
njemu koristeći se naučnim pristupom i samom naukom u tom procesu.
