Visoko zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija
“VISAN”
Seminarski rad
Predmet: Menadžment u zdravstvu
TEMA:
NAČIN PLAČANJA ZDRAVSTVENIH USLUGA
MENTOR: STUDENT:
Prof. Marko Vojvodić
br. indeksa:
Beograd, mart 2017.
SADRŽAJ
1. UVOD..........................................................................................................................................1
2.
NAČIN PLAČANJA ZDRAVSTVENIH USLUGA..................................................................2
2.1. Plaćanje putem plate.................................................................................................................2
2.2. Plaćanje po zdravstvenoj usluzi................................................................................................3
2.3. Plaćanje po osnovu kapitacije...................................................................................................3
2.4. Plaćanje po sistemu dijagnostički srodnih grupa (DSG)..........................................................4
2.5. Plaćanje po bolničkom danu.....................................................................................................5
2.6. Plaćanje po osnovu unapred određenog budžeta......................................................................6
2.7. Kombinovani načini plaćanja za zdravstvene usluge...............................................................7
2.8. Ugovori između javnih fondova i davaoca usluga kao pravni osnov za plaćanje zdravstvenih
usluga...............................................................................................................................................9
3. ZAKLJUČAK............................................................................................................................10
Literatura........................................................................................................................................11
2. NAČIN PLAČANJA ZDRAVSTVENIH USLUGA
Gotovo sve evropske zemlje zdravstvenu finansiraju zdravstvenu zaštitu paralelno iz javnih i
privatnih izvora.Kao javni izvori koriste se državni (budžetski) prihodi i druga socijalna davanja
koja se, po pravilu, prikupljaju u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja, dok privatni izvori
finansiranja obuhvataju sredstva koja građani plaćaju iz svog džepa za potrebe zdravstvene
zaštite, sredstva koja plaćaju privatna zdravstvena osiguranja, dobrovoljni prilozi itd. Kada se
uporede javni i privatni izvori finansiranja, tada je pravilo da je javni sektor dominantni izvor
finansiranja zdravstvene zaštite i prema dostupnim podacima procentualno učešće javnog sektora
u ukupnim troškovima zdravstvene zaštite.
Danas ne postoji univerzalna formula po kojoj bi trebalo rešavati pitanje plaćanja za
zdravstvene usluge, već su u praksi zastupljeni različiti načini na koje se ono rešava. Šta više,
države veoma često ne primenjuju isključivo jedan model plaćanja svih zdravstvenih usluga, već
kombinuju dva, pa i više modela kako bi plaćanje bilo najbolje prilagođeno konkretnim uslovima
i kao takvo pozitivno uticalo na ekonomsku efikasnost sistema zdravstvene zaštite.
Polazeći od iskustava zemalja članica OECD-a, može se bez sumnje tvrditi da je pitanje
plaćanja za zdravstvene usluge jedno od najvažnijih političkih pitanja, jer to odlučujuće utiče na
ponašanje davalaca zdravstvenih usluga, a samim tim na nivo i kvalitet zdravstvene zaštite.
Uporedno-pravno posmatrano, zdravstvene usluge se danas najčešće plaćaju na jedan od
sledećih načina:
1. putem plate;
2. po zdravstvenoj usluzi;
3. po osnovu kapitacije;
4. po osnovu dijagnostički srodnih grupa;
5. po bolničkom danu;
6. po osnovu unapred određenog budžeta.
2.1. Plaćanje putem plate
Značajan broj država koristi plate za plaćanje lekara i to na svim nivoima zdravstvene
zaštite, kako u javnom tako i u privatnom sektoru. Pritom, negde se lekari plaćaju samo po ovom
sistemu, dok se u nekim državama on kombinuje sa nekim drugim načinom plaćanja. Osnovna
2
