1
Visoka Poslovna Skola Strukovnih Studija
Blace
DIPLOMSKI RAD
TEMA: ANALIZA BILANSA STANJA I BILANSA
USPEHA
Profesor:
dr.
Student:
2
Увод....................................................................................................................4
1.1 Врсте биланса....................................................................................5
1.2 Биланс стања................................................................................7
1.3 Извори средстава.........................................................................19
2.1 Биланс успеха (рачун добити и губитка)........................................27
2.2 Приходи и расходи......................................................................32
3.1 Ревизија и контрола биланса............................................................36
3.2 Појам и значај контроле и ревизије.................................................37
Закључак.............................................................................................................39
Литература..........................................................................................................42
4
1.1 Врсте биланса
Биланси се међусобно разликују по форми и садржини, односно деле се у
зависности од временакада се састављају, циља када се састављају и законске основе на
бази које се састављају. Биланс може бити састављен у однсу на следеће критеријуме:
-према вези са књиговодственим рачунима – биланс стања и биланс успеха
-према сврси исказивања биланса – имовински биланс, биланс утврђивања
успеха и биланскретања
-према меродавности примене правних норми при билансирању – пословни
биланс, порески биланс
-према подручју информисања уз помоћ биланса – интерни биланс, екстерни
биланс
-према подацима на основу којих је одређен – књиговодствени биланс,
инвентарни биленс, плански биланс
-према дужини билансног периода – почетни биланс, међубиланс, крајњи биланс
-према техници састављања биланса – бруто биланс, нето биланс
-према броју укључених биланса – индивидуални биланс, збирни биланс,
консолидовани биланс
-према односу средстава и обавеза – активни и пасивни биланс-према односу
прихода и расхода – успешан и неуспешан биланс-према редовности састављања
биланса – редовни, специјални.
Основни биланси који се састављају на основу књгосодствених рачуна су биланс стања
и биланс успеха.
Биланс стања и биланс успеха су двострани, синтетички прикази, извештаји о
пословању, састановишта коришћења, ангажовања и трошења средстава производње.
Финансијски извештаји морају да садрже следеће податке:
- податке о средствима предузећа
- податке о обавезама предузећа
- податке о капиталу предузећа
- податке о приходима и расходима
- податке о готовинским токовима.
Општа сврха билансирања јесте упознавање успеха и структуре имовине и капитала.
Због примене различитих формалних и материјалних правила билансирања настају
различите врсте билансакоје се разликују према форми и садржини. Најважнији
5
критеријуми према којима се разврставају биланси су: а) веза са књиговодственим
рачунима и б) правне норме које чине основу билансирања. Комплетан финансијски
извештај садржи:
- биланс стања
- биланс успеха
- извештај о токовима готовине
- извештај о променама на капиталу
- напомене уз финансијске извештаје
Биланси се користе када треба изразити стање и резултат предузећа исказују преко
новчаних јединица. Биланси су намењени како интерним, тако и екстерним
корисницима. Интерни корисник је сам менаџмент предузећа чији је задатак да
предузеће буде ликвидно и да послује рентабилно. Проучавањем биланса стања, управа
предузећа доноси одлуке оангажовању средстава, могућности задуживања итд.
Екстерни корисници су:
-потенцијални инвеститори и инвеститори који на овај начин могу да нпр
процене да лиинвестирани капитал доноси довољно профита и да ли капитал
повући или додатно улагати.
-кредитори на овај начин добијају податак да ли је предузеће већ задужено,
висиникамате, ликвидности предузећа, изворима готовине и да ли предузеће
своје обавезеизмирује на време.
-држава и државне институцијама су финансијски извештаји важни због пореза,
јер на основуових информација процењују економску снагу пореских обвезника.
Финансијски извештаји су такође важни и због усклађивања економске политике
са стањем у привреди, да би економска политика деловала стимулативно на
предузећа.
-запосленима у предузећу, су финансијски извештаји важни јер их занима
рентабилност предузећа, одноисно сигурност њихових радњих места.
-јавност јер успешност градова и општина зависи од успешности предузећа на
територијиграда или општине.
Закључак је да различити корисници имају потребе за различитим информацијама. Али,
и поредразличитих интереса, једна одређена група информација задовољава потребе
свих корисника, а тосу информације о приносном, имовинском и финансијском
положају предузећа и о променама утим положајима. Најважнији финансијски
извештаји су биланс стања и биланс успеха.
1.2 Биланс стања
7
акционарима, или другима који обезбеђују финансирање и кредитирање. Другим
речима, једна страна представља шта предузеће има, а друга – одакле добија новац. Те
две стране морају да буду избалансиране. Није могуће да предузеће има више средстава
од извора финансирања, тј. да користи више новца него што је на располагању, или да
имa више расположивих финансија него што их користи.
Биланс стања представља коначни извештај рачуноводственог процеса и није никад
намењен да прикаже стварну вредност предузећа. Он представља непрестани ланац
рачуна на крају године. Данас он и даље испуњава своју улогу као доказ
(рачуноводствени) у евиденцијама рачуна.
Позиција (стање) на крају године
Биланс стања обезбеђује блиц слику финансијског стања предузећа на крају
године, наводећи његову финансијску позицију последњег дана финансијске године.
Основна једначина биланса стања је:
Средства = Обавезе
Према правилима двојног књиговодства, средства се појављују са леве стране
биланса стања, а обавезе са десне. Енглеска је једини изузетак овог правила, где
предузећа приказују средства (активу) са десне стране биланса стања.
Прављење блокова у билансу стања
Биланс стања обично садржи пет блокова. Они су приказани у билансу стања,
сваког предузећа, без обзира на природу пословања или земљу у којој послује. Начин на
који се формира ових 5 блокова може зависити делимично од тога која је уобичајена
пракса или шта се по закону захтева у одређеном пословном сектору или земљи. За
већину предузећа или земаља формат биланса стања је следећи:
Основна средства Дугорочни зајмови
Обртна средства Потраживања
Текуће обавезе
Укупна средства Укупне обавезе
Ово хоризонтално приказивање двеју страна биланса стања, са укупним средствима, са
једне стране, и укупним обавезама, са друге, је стандард за већину земаља. Међутим, у
Белгији, Француској, Немачкој, Грчкој, Италији, Португалији, Шпанији, ово је
дефинисано законом. Хоризонтални биланс стања може бити приказан у било којој
форми.
Постоје 3 могућа извора средстава која се могу применити за финансирање укупних
средстава (активе).
