2
SADR
ŽAJ:
UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
1.
NASTANAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.
SASTAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
3.
PRONALAZAK I DOBIJANJE NAFTE . . . . . . . . . . . 6
4.
SIROVA NAFTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
5.
UPOTREBA I REZERVE NAFTE. . . . . . . . . . . . . . . 10
6.
ZAKLJUČAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
7.
LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
4
1. NASTANAK
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci različitih sitnih
životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona. Pod povoljnim uslovima, koji su vladali u
dalekim geološkim dobima, živjele su i razmnožavale se u toplim morskim zalivima velike
količine tih organizama, međutim kad bi uginule taložile bi se na morsko dno.
U sredini siromašnoj kisikom počelo je, zbog djelovanja anaerobnih bakterija, razaranje
bjelančevina i drugih lako raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance
gomilale su se onda u obliku mulja, odnosno sapropela. Taj osnovni materijal morao je poslije,
nanosom riječnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom zemljinih slojeva, i
pomalo povišene temperature, mast se pretvarala najprije u prabitumen, a onda u naftu.
Prisustvo komplikovanih visokomolekulskih spojeva (holesterola, hormona, hlorofila i dr.) koji
nisu mogli nastati jednostavnom sintezom, te optička aktivnost nafte dokazuju njeno organsko
porijeklo. I sastav slane vode, koja prati naftu, svjedoči o njenom morskom porijeklu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih i nedovoljno poznatih dubina
Zemlje. Tome u prilog govore nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima kristalastog porijekla (Venecuela) i nalazi
nafte u pukotinama litosfere u dnu Indijskog okeana.
