РЕПУБЛИКА СРПСКА
ВЛАДА
МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА
УПРАВА ЗА ПОЛИЦИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕ
ВИСОКА ШКОЛА УНУТРАЂЊИХ ПОСЛОВА
БАЊА ЛУКА
ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛИТЕТ У ОБЛАСТИ КРАЂЕ ВОЗИЛА
-Дипломски рад-
Ментор: Студент:
Доц.др. Миле Шикман
Бања Лука, фебруар 2017. Године
2
Садржај
Увод................................................................................................................................................2
1. Појам и предмет организованог криминалитета...........................................................5
1.1.
Организовани криминалитете као форма савремених облика
криминалитета........6
2. Кривична дјела против имовине-опште карактеристике.............................................8
2.1.
Кивично дјело „Крађе“ и кривично дјело „Tешке
крађе“..........................................10
2.1.1. Извори сазнања за извршено кривично дјело „Крађе“..........................................11
3. Крађа моторних возила...................................................................................................14
3.1.
Начин
извршења
кривичног
дјела
„Крађа
возила“.....................................................15
3.2.
Организоване групе и кривично дјело Тешке крађе-крађа моторног
возила...........18
3.3. Карактеристике организоване крађе возила................................................................18
3.3.1. Масовност крађе возила..............................................................................................18
3.3.2. Интернационални проблем – транснационалност....................................................19
3.3.3. Специјализација послова у оквиру криминалне активности..................................21
3.4. Ауто – мафија (организациона структура)...................................................................22
4. Идентификација возила..................................................................................................28
5. Мјере и радње по сазнању за извршено кривично дјело.............................................30
6. Пrиказ података о украденим возилима на територији коју покрива ЦЈБ ЗВОРНИК
за 2016-ту годину.............................................................................................................34
Закључак.......................................................................................................................................38
Литература....................................................................................................................................39
4
структуре криминалне организације, њене везе са органима власти, посебности циља,
метода и облика дјеловања. О појму и елементима организованог криминалитета свакако
ће бити више ријечи у самом раду.
1
Када говоримо о самој крађи возила
потребно је истаћи да је то глобални проблем
који тражи посебан приступ у рјешавању. Међународни ниво повезаности аутомафије
мора бити праћен повезаношћу полиција различитих држава, јер у противном ове
незаконите радње веома брзо се отргну контроли. Последњих двадесетак година свједоци
смо бројних криминалних радњи које су се дешавале и које се још увек дешавају у нашој,
али и осталим земљама. Поред трговине наркотицима, оружјем, људима и сличним
облицима криминала, добар дио послова мафије везан је за крађу моторних возила, прије
свега путничких аутомобила.
Такође, неопходно је споменути да сами имовински деликти (у које спада и крађа
возила) су најчешћа кривична дјела. Око 4/5 свих извршених кривичних дјела отпада на
кривична дјела имовинског криминалитета. Најчешћи облик испољавања имовинских
деликата јесте вршење крађа и тешких крађа. Један од најчешћих обила вршења тешких
крађа је, поред крађа по кућама и становима и угоститељским објектима, вршење крађе
возила.
2
1
Бошковић, М., Скакавац, З., Организовани криминалитет-карактеристике и појавни облици, Нови Сад,
2009, стр. 2.
2
Бошковић, М., Скакавац, З., Организовани криминалитет-карактеристике и појавни облици, Нови Сад,
2009, стр. 26.
5
1. ПОЈАМ И ПРЕДМЕТ ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛИТЕТА
Организовани криминалитет, као и остали облици криминалитета, је негативна
друштвена појава која представља озбиљан изазов како унутрашној тако и глобалној
безбједности и јавља се не само као криминалистички, већ као и глобални безбједоносни
појам, обзиром на његову транснационализацију. Без обзира што се ради о израженој
негативној друштвеној појави, у науци, али и пракси присутни су проблеми различитог
схватања организованог криминалитета првенствено његовог појмовног одређења. Ти
поблеми произилазе не само из велике феноменолошке разноврсности, већ чињенице да је
већина законодаваца која се упутила у креирање (прије свега кривично правних и
кривично процесних) норми које се односе на ту врсту криминалитета, у правилу ушла у
веома широке дефиниције које се суштински спроводе questo facti у практичној примјени,
тј. на одговарајућу процјену надлежног органа.
3
Када је ријеч о дефинисању организованог криминалитета, одмах се може навести да
консензус о појму организованог криминалитета до сада није постигнут, односно
различити су приступи одређивања појма организованог криминалитета. Садашње
проучавање организованог криминалитета произилази из два наметнута доминантна
схватања појма организованог криминалитета у свијету и код нас од стране страних и
наших научника и официјелних (институционалних) ставова, одакле произилазе и основне
дефиниције организованог криминалитета. Према првом схватању при дефинисању
организованог криминалитета примарни елемент је криминална организација, односно
структура криминалне групе, док су криминалне активности секундарни елементи. Са
друге стране постоје и дефиниције и схватања организованог криминалитета при чему
активности криминалне организације имају примарни значај.
4
3
Шикман, M., Организовани криминалитет, Висока школа унутрашњих послова, Бања Лука, 2011, стр. 19.
7
Организовани криминалитет није само теоријско питање, већ сам практични проблем и
посебан облик криминалитета. Његов теоријски значај проистиче првенствено из обиља
форми у којима се манифестује у скоро свим државама свијета. Отуда његов универзални
карактер и интерес Међународне заједнице за сузбијањем и спрјечавањем ове појаве.
Организовани криминалитет је специфицни облик савремених видова
професионалног криминалитета који се по многим особинама разликује и од
традиционалних видова злочиначког удруживања, као и од класичних форми
криминалитета, како националних тако и међународних размјера. У том смислу, буквално,
ниједан континент, па ни држава свијета није поштеђена ове појаве.
У земљама северноамеричког континента он се манифестује у комбинацијама
традиционалних и неких савремених форми, посебно у САД и Канади. Јужноамеричке
државе, посебно Колумбија, представљају свјетски образац дјеловања наркомафије, као и
неке земље Далеког истока (Авганистан, Лаос, Бурма). Државе Блиског истока и Далеког,
посебно муслиманског националног подручја, обиљежава доба тероризма и трговине
људима. Земље источноевропског и средњоевропског подручја преплављене су разним
утицајима националних и локалних типова мафијаских организација усмјерених на
трговину дрогама и људима, те разним облицима привредног криминалитета,
злоупотребом механизма приватизације државног и друштвеног капитала.
Скоро све државе у свјету, без обзира на политички ситем и степен развоја,
суочене су са проблемом супротстављања разним облицима савременог криминалитета.
Савремени облици организованог криминалитета нису мимоишли ни бивше
југословенске републике. Они на овим подручјима попримају нове форме и
карактеристике, са израженим степеном друштвене опасности, професионалности и
насиља. Појава организованог криминалитета на нашим просторима је новијег датума, а
последњих петнаестак година добија сва обиљежја професионализације карактеристичне
за савремене форме ове појаве у свијету.
Облици организованог криминалитета су многобројни и разноврсни. Развијају
се и мијењају, прилагођавају новим, савременим друштвеним односима. Они су различити
од државе до државе, а поједини облици су изражени у многим државама свијета.
Тероризам, трговина дрогом, корупција, рекет, прање новца и трговина људима,
