Univerzitet Union „Nikola Tesla“ – Beograd
Fakultet za poslovne studije i pravo
Seminarski rad iz predmeta Privredno pravo
TEMA:
Ugovori o prevozu stvari
Mentor: Student:
Prof. dr Draško Bosanac Luka Jakovljević
Grupa 3. br. indeksa:
I339 – 2015
Trstenik, mart 2016.
UVOD
Temom seminarskog rada “Ugovori o prevozu stvari” sam se opredelio pisati iz
razloga sve učestalijih poslova i obaveza transporta robe, odnosno robnih razmena.
Živimo u vremenu koje je na vrlo visokoj lestvici komunikacije, a ujedno i prevoza,
odnosno transporta robe i ostalih usluga, sve učestalije ili naprosto nemoguće
funkcionisati u današnjici, bez određenih vrsta usluga. Razvoj saobraćaja je
neosporno doprineo sve boljem i prestižnijem razvoju transporta roba i usluga.
Počevši od drumskog, preko pomorskog i avionskog saobraćaja, zadiremo u epohu
koja popularizuje vid komunikacije i prenosa roba i usluga putem interneta i time
znatno ubrzava procese transporta i ostalih usluga između samih ugovorača.
UVOD U PRIVREDNO PRAVO
Kada je reč o Uvodu u privredno pravo, neizostavno je napomenuti istoriju razvoja
privrednog prava uopšte nstit važnije odeljke razvitka privrednog prava. Moramo
imati na umu da, kada je god bilo reči, o samoj istoriji razvitka ljudskog roda,
svakako je neizostavno napomenuti važnost privrednog prava kroz istoriju, jer je
sama želja, ondnosno neophodnost, za privrednim pravom, išla u smeru i zajedno
sa razvitkom čoveka. Tu se javlja i potreba za podelom svetskog ranga na prirodno
– pravnu i pozitivno – pravnu tekovinu. Na polju pravnog pozitivizma, stvoren je
put razvitka brojnih naučnih disciplina, koje su pratile sami razvoj pravnog poretka,
poput sociologije, istorije prava, filozofije itd. Značajno mesto svakako zauzima,
razvoj i temelj pravednosti i pravičnosti pravnog sistema uopšte.
POJAM I REGULATIVA UGOVORA U PRIVREDI
Različitost privrednog i građanskog prava se ogleda po specifičnostima, koje se
mogu jasno podeliti u dve kategorije. Prva se zasniva na pitanju da li je neki
nstitute građanskog prava pretrpeo modifikaciju u privredno pravo. Druga
kategorija je zasnovana na nepoznavanju građansko – pravnih normi od strane
privrednog prava, jer se privredno pravo služi specifičnijim pravnim normama,
koje građansko pravo ne poznaje. Na osnovu odabrane i precizne podeljenosti
pravnih normi između građanskog i privrednog prava, stoje skladno uređeni propisi
između građanskog i privrednog prava. Što se same podudarnosti, odnosno
saglasnosti dveju pravnih disciplina tiče, postoje jedinstveni propisi, koji na
uporedno – pravni način uređuju vezu između građanskog i privrednog prava. Na
drugoj strani stoji dualitet pravnih propisa u zakonodavstvu, koji neizostavno
poseduje specijalizovane propise privrednog prava. Što se tiče odnosa građanskog i
privrednog prava, centar pažnje zauzima važnost ugovora u privrednom pravu.
Zavisno od subjekata koji zaključuju ugovore, odnosno pravna ili fizička lica,
postoji veliki broj ugovora, koje se mogu svrstati u građanske ili privredne, prema
svojim zakonskim zadacima, odnosno uredbama.
