Stvarno pravo i stvari
U okviru subjektivnih prava, pored podele na apsolutna i relativna, pri užoj
podeli nailazimo na stvarno pravo, kao deo gradanskog prava. Ovo pravo sadrži
pravne norme koje regulišu odnose medu ljudima povodom stvari
.
Stvarna prava se mogu posmatrati u objektivnom i subjektivnom smislu.
U objektivnom smislu ovo pravo reguliše odnose povodom odrešene stvari koja
je i predmet nastanka konkretnih ovlašcenja u okviru stvarnih prava. U
subjektivnom smislu ono predstavlja skup ovlašcenja zašticenih pravom
odredenog pravnog subjekta povodom neke stvari. Izmedu ova dva oblika prava
postoji odnos uzajamne povezanosti.
S obzirom na odnos regulisan ovim pravom (izmedu ljudi i stvari) mode se reci
da je naglašen društveni aspekt. S tim u vezi, odnosi u pogledu stvari mogu se
javiti kao fakticki i kao pravni odnosi. Fakticki odnos se sastoji u raspolaganju ili
korišcenju nekog lica odredenom stvari i njegovim odnosom prema istoj, bez
ulaska u pravnu suštinu.Pravni odnos se uspostavlja izmedu nosioca nekog
stvarnog prava i ostalih subjekata dužnih da poštuju stvanropravna ovlašcenja
nekog subjekta na konkretnoj stvari.Ukoliko dode do nepoštovanja pomenutog
ovlašcenja nosilac stvarnih prava raspolaže odredenim instrumentima pravne
zaštite.
Po svom sadržaju stvarna prava se dele prema vrsti ovlašcenja nosioca prava
prema odredenoj stvari, i ovom podelom imamo prava svojine i ogranicena
stvarna prava. Pravo svojine je apsolutno pravo koje svom titularu daje potpunu
i iskljucivu vlast na stvari, dok ogranicena stvarna prava omogucuju titularu
prava ogranicenu vlast.
Obzirom da su stvarna prava prenosiva, javljaju se pravni i ekonomski promet
stvarnih prava.Pravni promet podrazumeva prenos subjektivnih apsolutnih
prava sa jednog titulara na drugi, a ekonomski prenos raznih stvari iz posleda
jednog u posed drugog lica sa ili bez prenosa subjektivnih prava vezanog za
stvar iz predmeta.
Odnosi koji se sastoje od skupa ovlašcenja i obaveza na strani razlicitih
subjekata su stvarnopravni odnosi.
Karakteristike stvarnih prava su:
1. spadaju u kategoriju apsolutnih prava
2. stvaraju obavezu trecim licima da ne ometaju titulara ovih prava u vršenju
stvarnopravnih ovlašcenja
3. objekti ovih prava mogu biti samo stvri materijalne prirode
4. sadržaj je unapred utvrden imperativnim normama i subjekti ga ne mogu menjati,
ali se može vršiti prenos stvarnopravnih ovlašcenja
5. unapred su utvrdena pravnim normama (zakonski utvrdena)
6. javnost stvarnih prava podrazumeva upoznavanje zainteresovanih subjekata i svih
ostalih sa postojanjem odredenih stvarnih prava, što se postiže upisom prava u
zemljišne knjige.
Stvari su materijalni delovi prirode podložni ljudskoj vlasti. Ovako definisane
stvari predstavljaju objekte stvarnopravnih odnosa i one mogu biti predmet
prometa i razmene.
Postoji više klasifikacija i podela stvari:
1. pokretne i nepokretne
2. potrošne i nepotrošne
3. stvari odredene po rodu i individualno odrešene stvari
4. zamenljive i nezamenljive
5. deljive i nedeljive
6. glavne i sporedne stvari.
Pokretne stvari su one koje se nesmetano mgogu pomerati s jednog mesta na
drugo bez promene njihove suštine (knjiga, sto...).Nepokretne stvari su one koje
se ne mogu pomeriti s jednog mesta na drugo a da se pri tom ne poremeti
njihova suština (zemljište, zgrade,...).Pod njima pod nepokretnim stvarima
takode se ubrajaju i one koje su u funkcionalnom jedinstvu sa nepokretnim
stvarima, a u stvarnosti su pokretne (brodovi).Pravo svojine nad pokretnim
stvarima stice se ako postoji pravni odnos (punovažan ugovor npr.) i ako je
izvršena predaja stvari novom vlasniku, dok je kod nepokretnih stvari, pored
pravnog osnova, potrebno izvršiti i uknjižbu u zemljišne i druge javne
registracione knjige.
Podela na potrošne i nepotrošne stvari zasnovana je na njihovom trošenju
prilikom upotrebe, pa je po tome logicno da potrošne stvari prestaju da postoje
prilikom upotrebe (jednokratna upotreba), dok nepotrošne ostaju i nakon
upotrebe (traju). Neke stvari mogu pripadati obema vrstama shodno
ekonomskoj nameni, ili preci iz potrošnih u nepotrošne i obrnuto.Samo neke od
ovih stvari mogu biti objekti odredenih prava.
Stvari odredene po rodu (genericke) su one koje se u pravnom prometu
izdvajaju po svojoj vrsti, broju ili kolicini (gorivo, žito i sl.), a individualno
odredene su one stvari koje se iz svog roda izdvajaju po nekim karakteristikama
ili specificnostima (umetnicka dela-slike, vaze).Pod odredenim uslovima stvari
odredene po rodu mogu se izdvojiti iz svoje vrste i individualizovati (kupljena
(odnosi se na nepokretne stvari).U pogledu sadržaja prava ogranicenje se
odnosi na zloupotrebu, tj. titular može koristiti svoje pravo na nacin da ga ne
zloupotrebljava. Postoje i neka ogranicenja u pogledu raspolaganja stvarima,
što je naznaceno u tzv. pravu prece kupovine (ponuditi prilikom prodaje stvar
prvo suvlasnicima, a nakon toga trecim licima).
Posebni oblici prava privatne svojine su:
a. Pravo susvojine
b. Pravo zajednicke svojine
c. Pravo etažne svojine
Susvojina se javlja ukoliko nad jednom stvari postoji više nosilaca prava svojine i
svaki od njih je nosilac vlasnickog dela prema kojima se odreduje udeo
suvlasnika u vršenju svih prava svojine.Svaki od suvlasnika samostalno
raspolaže svojim delom, osim u slucajevima koje zakon predvida
drugacije(pravo prece kupovine).Svi suvlasnici zajednicki upravljaju zajednickom
stvari, osim ako ne odluce drugacije (da upravlja jedan ili nekolicina
suvlasnika).Za odlucivanje je bitan odnos suvlasnickih dobara.Za poslove
redovnog upravljanja dovoljna je saglasnost suvlasnika ciji udeli cine više od ½
vrednosti stvari, a za poslove vanrednog upravljanja potrebna je saglasnost svih
suvlasnika.U slucaju nemogucnosti usaglašavanja uprava zajednickom stvari se
poverava trecim licima, o cemu odlucuje sud.
Troškove snose suvlasnici srazmerno udelima.Svaki suvlasnik ima pravo da traži
fizicku deobu stvari cime ce se utvrditi realni pripadajuci delovi nad kojim ce biti
iskljucivi vlasnici. Ova deoba ne sme biti na štetu drugih suvlasnika. Ukoliko
stvar nije fizicki deljiva ona se prodaje i novcana protivvrednost raspodeljuje se
suvlasnicima.Svaki od suvlasnika ima pravo da koristi zakonom dozvoljena
sredstva za zaštitu svojih prava, a za sve sporove nadležan je sud.
Zajednicka svojina je svojina na jednoj fizicki nepodeljenoj stvari koja pripada
dvoma ili vecem broju lica ciji su udeli samoodredivi.Odatle proizilaze
sledece karakteristike:
1) Jedinstveno pravo svojine
2) Jedinstvo objekta
3) Pravo svojine na zajednickoj imovini (stvari) pripada životnoj zajednici, a ne
pojedinim clanovima.
Zajednicari ucestvuju bez utvrdivanja njihovih pojedinacnih udela,svoja
ovlašcenja vrše zajedno ili putem predstavljanja (jedan u ime svih) i ne mogu
individualno raspolagati proporcionalnim delovima svojine.
Oblici zajednicke svojine su svojina kucnih zadruga i bracna tekovina.Prva se sve
rede srece (rec je o zajednickoj svojini životne radne zajednice zasnovane na
porodicnim, a ne pravnim odnosima).Zajednicka imovina bracnih drugova je
„ona koju su supruzi stekli radom u toku bracne zajednice“ iz cega proizilaze
sld.karakteristike:
a) Zajednicka imovina potice od rada bracnih drugova(odvojenog ili zajednickog)
b) Subjekti zajednicke svojine su bracni drugovi (punovažeci i nevažeci brak)
c) U zajednicku imovinu ulaze samo one imovinske vrednosti koje su stecene dok je
postojala bracna zajednica.
Ovom vrstom imovine supružnici upravljaju zajednicki, osim u slucaju sklapanja
drugacijeg sporazuma.Zajednicka svojina može biti pretvorena u susvojinu
zahtevom zajednicara na nacin da zajednicka stvar bude podeljena.
Etažna svojina je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži kao
posebnim delovima zgrade, s kojim su neraskidivo povezana odredena prava
zajednickim delovima zgrade i na zemljidtu na kome je zgrada podignuta.
U slucaju postojanja etažne svojine ne mogu se pojaviti na istoj stvari drugi
oblici privatne svojine. Predmet etažne svojine ne mogu biti zajednicki delovi
zgrade (stepeništa, tavani i sl.) i zajednicki uredaji i sama konstrukcija zgrade,
vec oni delovi zgrade koji potpadaju pod etažnu svojinu (pojedini stanovi,
poslovne prostorije).
2. OSTALI OBLICI SVOJINE U NAŠEM PRAVU
Krupne sistemske promene kod nas nakon 1990.g. odrazile su se i na planu
pravnog uredivanja svojinskih odnosa Ustav SRJ i Ustav RS definisali su
prethodno postojanje: privatne, državne, društvene i zadružne svojine,kao
mogucih svojinskih oblika.
Osnov za postojanje državne socijalisticke svojine bile su razlicite pravno-
politicke mere kojima se koristila nova vlast.Titular prava ove svojine bila je
socijalisticka država i svoje pravo ostvarivala je preko svojih organa. Uslove za
prenos svojinskih ovlašcenja i njihov sadržaj definisali su zakoni.
Društvena svojina izražava odgovarajuci društveni odnos u prisvajanju
ekonomskih vrednosti u procesu proizvodnje.Ona je oblik nesvojinskog
shvatanja svojine, koji negira postojanje titulara svojine.Titulara predstavlja celo
društvo (formalno).Ova svojina uvek je poverena nekom na korišcenje i ti isti
postaju korisnici (vršioci) prava svojine. Ovo pravo sadrži dve komponente;
1. gradanskopravna – ovlašcenje upotrebe i raspolaganja povodom stvari u
društvenoj svojini;konstituisana je u korist radnih i drugih organizacija
2. javnopravna – obuhvata sva ostala prava iz društvene svojine.
Pravo korišcenja, kao osnovno pravo društvene svojine, predstavlja jedno
specificno gradansko pravo koje zbog toga spada u kategoriju ovih prava.
Zadružna svojina je ona koju cine stvari, sredstva i udeli zadrugara koje oni
unose u zadrugu, kao i sedstva ostvarena prilikom poslovanja i sredstava
