.
Почетни део сваког сазнајног процеса су чула. Поједини чулни
органи, као што су рецептори, преузимају чулне утиске из
спољашњег света преко нервних влакана. Ти сигнали допиру до
коре великог мозга, где у свести мозга настаје одражавање
одговарајућих особина материје. Повезивањем тих особина
настаје целовита слика спољашњег света-перцепција, а тиме и
формирање појмова. Код ученика томе доприносе разни
предмети, звукови и слике. Да би се остварили одређени
васпитно-образовни циљеви, задаци и садржаји потребна су
одговарајућа средства. Под средствима се подразумева све оно
што окружује дете а што му помаже да усвоји одређена знања,
вештине и навике. У том смислу као средство образовања, може
се третирати сваки предмет или појава из природе, непосредне
околине, предмети који служе у животу и друго. Међутим, сва та
средства нису дидактичка. Под дидактичким (наставним)
средствима се подразумевају она средства која су специјално
припремљена и намењена образовању деце.
Наставна средства треба да буду:
тачна по садржају,
изразита по форми,
лепа по изгледу,
прилагођена за коришћење.
У историји школства и педагошких идеја, прво дело посвећено
очигледности у настави Чулни свет у сликама (Orbis
sensualijum picturs) написао је 1654.године Јан Амос Коменски
(1592 -1670). Он је у вези са очигледношћу истицао да није
довољно само визуелна перцепција (очигледност у слици),
него да треба предмет и појаву перципирати са што више
чула. Коменски додуше, није схватао очигледност тако
широко као касније Песталоци, јер није још у толикој мери био
свестан његовог значаја за развој умних снага и способност
просуђивања, јер је још увек био и сувише под утицајем
сензулаизма. Јохану Хајнриху Песталоцију (1746-1827)
очигледност је
значила само полазну основу ка апстрактном
мишљењу, односно, сазнању. Истицао је, да је почетак сваке
наставе очигледно посматрање, а сврха је јасан појам, што
значи да је придавао пуно пажње очигледности, коришћењем
наставних средстава
