1
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA
MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU
SEMINARSKI RAD
PREDMET: Osnovi bezbednosti
TEMA: Oblici ugrožavanja bezbednosti i mere zaštite
Mentor: Prof.dr Milutin Perić Student:
Beograd, 2013.
2
SADRŽAJ
UVOD......................................................................................................................................... 3
1.POJAM BEZBEDNOSTI......................................................................................................4
2.POJAM UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI......................................................................4
3.SAVREMENI RIZICI I PRETNJE BEZBEDNOSTI........................................................5
4.VOJNI RIZICI I PRETNJE BEZBEDNOSTI....................................................................7
5.NEVOJNI RIZICI I PRETNJE BEZBEDNOSTI..............................................................7
6.TERORIZAM.........................................................................................................................8
7.EKOLOŠKI RIZICI I PRETNJE BEZBEDNOSTI...........................................................9
8.BEZBEDNOSNI RIZICI I PRETNJE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKOG POREKLA. .10
ZAKLJUČAK..........................................................................................................................12
LITERATURA........................................................................................................................ 13
4
1.POJAM BEZBEDNOSTI
Čovečanstvo je okupirano bezbednošću. Nikada nije bilo više, raznovrsnijih i efikasnijih ljudskih
materijalnih kapaciteta za zaštitu bezbednosti, i nikada se društvo nije osećalo bespomoćnijim i
ranjivijim na ugrožavajuće pojave, koje su sve destruktivnije. Često se postavlja pitanje šta je
bezbednost i šta znači biti bezbedan?
Bezbednost je jedna od osnovnih ljudskih potreba: garancija opstanka, napretka i blagostanja,
ekonomske sigurnosti i mogućnosti, humanosti i poretka, slobodnog života bez straha ili teškoća,
dobro na koje svi imaju pravo.
Bezbednost je kada postoji i nesmetano se ispoljava ono što je vredno i značajno, i kada je takvo
stanje očigledno izvesno, predvidivo i kontrolisano, što podrazumeva sposobnost da ga zaštitimo
od neželjenih uticaja.
Bezbednost se može smatrati procesom, a pre svega proizvodom tog procesa – stanjem. Biti
bezbedan znači biti zaštićen od uticaja nepoželjnih pojava, i osećati se zaštićenim u predvidivom
i zaštićenom ambijentu.
Bezbednost je rezultanta odnosa-balansa između stvarne i potencijalne ugroženosti referentnih
vrednosti i interesa i postojećih kapaciteta koji ih štite. Apsolutna bezbednost je idealna
kategorija.
Bezbednost je delatnost i funkcija, zatim stanje, pa organizacija i najzad, odsustvo ugrožavajućih
pojava i straha (bezopasnost, sigurnost), a u njenom središtu su izvesne vrednosti i interesi.
2.POJAM UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI
Ugrožavanje bezbednosti je suprotnost bezbednosti. Reč je o svim pojavama i procesima koje su
destruktivne po referentne vrednosti i interese jer onemogućavaju ili otežavaju njihovo
dostizanje, postojanje, uživanje i razvoj. Ugrožavanje bezbednosti se u raznim naukama i
sferama prirodne i društvene stvarnosti različito tumači i određuje.
Ugrožavanje bezbednosti postoji uvek kada se dovodi u pitanje postojanje, ispoljavanje i
uživanje onog što je vredno i značajno, odnosno kada se na referentnim vrednostima javljaju ili
se mogu javiti neželjene promene ili se ne mogu nesmetano uživati.
Ugrožavanje bezbednosti, ljudi, materijalnih dobara i životne sredine svrstava se u:
-prirodne (elementarne) opasnosti i nesreće, koje se dele na litosferske-seizmološke
(zemljotresi), amosferske (vetar, grad), hidrosferske (poplave, lavine) i biosferske (suše);
-tehničko-tehnološke opasnosti koje se manifestuju kao pojave praćene jonizujućim zračenjem,
