Univerzitet u Novom Sadu
Poljoprivredni fakultet
SEMINARSKI RAD
Predmet: Održiva poljoprivreda
Tema: Erozija zemljista
Profesor: Student:
Srđan Šeremešić
Vasilije Gajić 015/2013 UV
Novi Sad 2016
SADRZAJ :
Uvod...........................................................................................................3
Oblici i kategorije erozije ..........................................................................4
Uzroci erozija ............................................................................................5
Definicija erozionih podrucja ....................................................................6
Indetifikacija erozionih podrucja ...............................................................7
Mere i aktivnosti u sanaciji erozije ..........................................................11
Model erozije zemljista ...........................................................................12
Zakljucak .................................................................................................14
Literatura ................................................................................................15
2
Oblici i kategorije erozije
Erozija zemljista je prirodan process koji se moze ubrzati nekontrolisanom
secom suma I pogresnim koriscenjem zemljista.Ubrzana erozija je veoma ozbiljan I
nepovratan proces.
Glavni oblici erozije su:
- Erozija pomeranja mase (mass movement erosion) – desava se kada dodje do
velikog izlivanja kise ili prilikom zemljotresa I tada dolazi do odronjavanja
zemljista.Sva brdovita podrucja pod nagibom vecim od 15 stepeni su podlozna ovoj
vrtsi erozije.Moze doci do ostecivanja ograda,puteva,kanalizacije a ponekad I
zgrada.Ovo je najcesci oblik na brdovitim terenima.
- Fluvijana erozija – do fluvijane erozije dolazi kada voda prodire duboko u zemljiste
uskim kanalima. Na brdovitim terenima ovi kanali mogu da budu vrlo duboki i da
dolazi do potkopavanja slojeva zemlje.Na ovaj nacin moze doci i do spiranja
sedimentskoh slojeva i prodiranja vode u tokove. Ovaj nacin erozije ne moze da utice
na useve,ali moze da utice na stabilnost zemljista i do otezanog kretanja u odredjenim
regionima.
- Povrsinsak erozija – kod ove vreste erozije vetar,zima ili mraz odvoje cestice zemlje
od povrsine.Ova vrsta erozije je karakteristicna za bilo koju regiju izlozenu vetru i
kisi.
- Erozija obale – ovo je specificna vrsta fluvijalne erozije.Nastaje kada se izvrsi
nekontrolisana seca suma na obalama, i zemljiste postane nestabilno
Razvrstavanje u kategorije se vrši prema sledećem kvalitativnom opisu
erozionih kategorija i to:
I kategorija erozije - Ekscesivna erozija
II kategorija erozije - Jaka erozija - blaži oblik od ekscesivne erozije
III kategorija erozije - Srednja erozija
IV kategorija erozije - Slaba erozija
4
Kategorije erozije
I
II
III
IV
V
raspon vrednosti
koeficijenta (Z)
Z>1.0
0.71<Z<1.0
0.41<Z<0.7
0.25<Z<0.4
Z<0.19
Srednja vrednost
koeficijenta (Z)
Z=1.25
Z=0.85
Z=0.55
Z=0.30
Z=0.10
Kvalitativni naziv
kategorije erozije
ekscesivna
jaka
srednja
slaba
vrlo slaba
Rasponi vrednosti koeficijenta erozije (Z) po kategorijama erozije prikazane
su u tabeli 1.
Uzroci erozije
Korišćenjem zemljišta i drugih prirodnih resursa za potrebe društvenog i
ekonomskog razvoja čovek može svojim aktivnostima da naruši ili ugrozi prirodno
uspostavnjenu ravnotežu, ili da je očuva i unapredi. Zato je kao značajan antropogeni
činilac erozije označen način korišćenja zemljišta.Način korišćenja i gazdovanja
zemljištem i prostorom je jedini činilac erozije kojim čovek može da upravlja i da ga
kontroliše. Neadekvatno korišćenje zemljišta je direktno povezano sa pojavom
intenziviranja erozionih procesa poznatih kao ”antopogena erozija”.
Industrijski razvoj doneo je novi vid erozionog rizika. To je rizik erozije od
rudokopa, u kojem značajno mesto zauzimaju površinski kopovi i jalovišta. Pojava
industrijskih deponija je donela novi skup rizika od erozije. Naime, industrijske
deponije obuhvataju širok spektar od deponija smeća do deponija toksičnih materija.
Za razliku od klasične erozije zemljišta, erozija deponija nosi nove rizike, jer sa
erodiranim materijalom sa deponija u vodotoke se unosi i zagađenje koje može biti
biološko, hemijsko, a prema tome i toksično i radioaktivno.
5
