1
UNIVERZITET”UNION”BEOGRAD
Fakultet za menadzment nekretnina
SEMINARSKI RAD:
POJAM I VRSTE KAZNE
Dejan Krkovic broj indeksa 15/2015
Beograd, decembar 2017
2
SADRZAJ
1.UVOD………………………………………………….……………………….3-4
2.POJAM KAZNE………………………………………………………………….4
3.OPRAVDANJA I SVRHA KAZNE.…………………….................................4-5
4. VRSTE KAZNI……………………………………....………………………..6-7
4.1 SISTEM KAZNI
……………………………………….…………………….........7
4.
2 KAZNA ZATVOR
……………………………………..…………………..…...8-9
4.2.1.
USLOVNI OTPUST
…
………………………………….……………………..…8-9
4.3 NOVCANA KAZNA…………………………………………………………………..…......
9
4.4
RAD U JAVNOM INTERESU
………………………………………………...10-13
4.5 ODUZIMANJE VOZACKE DOZVOLE
…………………….………………......10-11
5. ZAKLJUCAK……………………..……………………………….…....…..13-14
5.1. REZIME TEKSTA
………………………………………………………...……..13
5.2. KRITICKO ISTRAZIVACKI OSVRT
……………………………………..…...13-14
5.3. LICNI SUD, STAV I MISLJENJE
……………………………...………………….14
4
oduzimanja imovinske koristi pribavljene krivicnim delom, takodje, nije krivicna sakcija. Tu je
samo rec o principu da niko ne moze zadrzati korist pribavljenu krivicnim delom.
Iako je danas sistem krivivicnih sankcija prosiren i obogacen i drugim vrstama sankcija,
kazna je i dalje ostala ostala najvaznija krivicna sankcija. Krivicno pravo je nezamislivo bez
kazne, odnosno bez nje bi sasvim promenilo karakter i svrhu. Zato danas ne postoji ni jedna
drzava koja bi bila spremna da se lisi kazne kao voljnog pricinjavanja odredjenog zla ucioniocu
krivicnog dela.
2.POJAM KAZNE
Pojam kazne sadrzi iste, odnosno slicne elemente kao i opsti pojam krivicnih sankcija.
Kazna je „zakonom predvidjena represivna mera koja se u cilju suzbijanja kriminaliteta prime-
njuje prema uciniocu krivicnog dela, a na osnovu odluke suda nakon sporovedenog krivicnog
zakona“
2
. Najvaznija razlika pojma kazne u odnosu na pojam krivicnih sankcija jeste sto se za
primenu kazne trazi da je ucinjeno krivicno delo. Tacnije, shodno clanu 2 KZ, ,neophodna
pretpostavka za primenu kazne jeste da je ucinjeno delo koje sadrzi sve obavezne elemente koji
se traze za postojanje krivicnog dela, pa i krivicu.
Stepen represivnosti je najvisi kod kazne. Kazna najvise zadire u prava i dobra ucinioca
krivicnog dela. U svom bicu nuzno sadrzi odredjeno zlo. Medjutim, znacaj kazne nije samo u
represiji, ona znaci i socijalno – eticki prekor koje drustvo upucuje uciniocu dela.
Danas je postalala opsta tekovina krivicnog prava da krivicne sankcije moze izricati samo
sud u krivicnom postupku, sto narocito vazi za kaznu. Samo sud i krivicni postupak mogu pruziti
garancije koje su neophodne prilikom izricanja sankcija koje tesko pogadjaju ucinioca.
3. OPRAVDANJE I SVRHA KAZNE
Pitanje opravdanja i svrhe kazne javlja se jos od antickog doba. Pitanjem opravdanja
kazne pored pravnika krivicara bavilili su se i filozofi. Izdvojile su se dve najznacajnije grupe
teorija : utilitaristicke i retributivisticke. Prve teorije opravdanje vide u njenoj nuznosti i korisnoj
2
Zoran Stojanovic,
Krivicno pravo – opsti deo
, Pravni fakultet, Beograd, strana 250.
5
funkciji, tj suzbijanju kriminaliteta. Druge polaze od moralne odgovornosti i opravdanje vide u
retribuciji koja se zasniva na ideji srazmernosti i pravnicnosti.
U pogledu svrhe kaznjavanja izdvojilo se nekoliko teorija. Prema prvoj, apsolutnoj, svrha
kazne je vracanje zla za ucinjeno zlo. Kazna je sama sebi cilj, retribucija za ucinjeno delo. Druga,
relativna teorija, svrhu vidi u u suzbijanju krivicnih dela, tj. prevenciji. Prevencija moze biti
generalna u smislu uticaja na potencijalne ucinioce i specijalna u odnosu na lica koja su vec
izvrsila krivicno delo. U okviru generalne prevencije pravi se razlika izmedju pozitivne i
negativne. Pozitivna se sastoji u podrzavanju i jacanju drustvenih i moralnih normi koje sluze
kao prepreka izvrsenju krivicnog dela, a negativna na zastrasivanje potencijalnih ucinioca.
Specijalna prevencija svoj znacaj isrpljuje u zastrasivanju, eliminaciji i neutralizaciji ucinioca, ili
pak u njegovoj resocijalizaciji. Treca, mesovita teorija, smatra da je svrha kaznjavanja i
prevencija i retribucija.
Za razliku od stranih zakonodavstava koji se ne opredeljuju izricito u prilog odredjene
teorije, nas Krivicni zakon polazi od relativne teorije i svrhu kaznjavanja odredjuje kao specijalnu
i generalnu prevenciju. KZ
(
clan 42
)
polazi od opste svrhe krivicnih sankcija koja obuhvata :
sprecavanje ucinioca da cini krivicna dela i uticanje na njega da ubuduce ne vrsi krivicna dela;
uticanje na druge da ne vrse krivicna dela; izrazavnje drustvene osude za krivicno delo, jacanje
morala; i ucvrscivanje obaveze postovanja zakona. Takodje, zakon propisuje i pozitivnu
generalnu prevenciju, gde ona ima za cilj „ucvrscivanje drustvenih i moralnih normi cije
usvajanje od strane pojedinca predstavlja najjacu branu vrsenju krivicnih dela“
3
. Clan 42 KZ ne
odredjuje retribuciju kao jednu od svrha kaznjavanja. Ipak, kazna u sebi nuzno sadrzi dozu
retributivnosti, ali ona ne sme biti dominatna. Ne sme se dozvoliti da se svrha kaznjavanja svede
samo na vracanje zla uciniocu.
4.VRSTE KAZNI
4.1 SISTEM KAZNI
Sistem kazni u nasem pravu obuhvata cetiri vrste kazne, odnosno zatvor, novcanu kaznu,
rad u javnom interesu i oduzimanje vozacke dozvole. Mnoga resenja i instituti opsteg dela polaze
3
Zoran Stojanovic,
Krivicno pravo – opsti deo
, Pravni fakultet, Beograd, strana 252.
