Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera
Razvoj pojedinih sposobnosti kod dece
(Seminarski rad – uključivanje deteta u sport)
Mentor:
Student:
Asistent:
Subotica 2018
SADRŽAJ
1. UVOD...........................................................................................................................................
2.
Razvoj pojedinih sposobnosti kod dece…………………………………………………….
2.1. Jačina i snaga-------------------------------------------------
2.2 Izdržljivost-----------------------------------------------------------------
2.3. Pokretljivost-------------------------------------------------------
2.4. Koordinacija---------------------------------------
3.Identifikacija talenta------------------------------------------------
3.1 Metode identifikacije talenta-----------------------------------------
3.2. Kriterijumi za identifikaciju talenta-----------------------------
3.3. Faze identifikacije talenata--------------------------------
4.Orijentacija i selekcija mladih sportista i osnove određivanja opterećenja u treningu
mladih----------------------------------
4.1. Orijentacija i selekcija mladih sportista------------------------------
4.1.1. Orijentacija ka bazičnom sportu-------------------------------
4.1.2. Orijentacija ka takmičarskom sportu------------------------
4.2. Selekcija mladih sportista…………………………………………………………………
4.3. Osnove određivanja opterećenja u treningu…………………………………………….
4.3.1. Opterećenje i sportski rezultat mladih sportista----------------------------
4.3.2. Opterećenje u višegodišnjem treningu mladih-------------------------------
4.3.3. Godišnja periodizacija treninga mladih-------------------------------
2. Razvoj pojedinih sposobnosti kod dece
2.1. Jačina i snaga
Jedan od ključnih faktora uspešnosti u većini sportova je razvoj jačine i snage. Ne samo kao deo
poboljšanja fizičkih sposobnosti, već i kao aspekt prevencije od povreda i doprinos opštem
zdravstvenom statusu. U predpubertetskom i adolescenskom periodu moguća je primena
treninga usmerena na razvoj jačine i snage. Ovakva vrsta rada, ako je pravilno programirana,
može biti i zabava za mlade sportiste. A zabava i igra su osnovna sredstva u radu sa decom. Kroz
takav pristup razvoju snage omogućava se deci da uoče svoj napredak, kao i svest o potrebi
pravilnog odnosa prema radu. U ovom uzrastu prirast jačine i snage je, pre svega, posledica
prirodnog razvoja, i bez dodatnog treninga će doći do uvećanja ove sposobnosti. Rad na daljem
uvećanju je moguć samo uz posebno usmeren trening, tj. izbor adekvatnih metoda i sredstava.
Pored vežbi sa spoljašnjim otporom, za decu do perioda adolescencije, pun efekat na razvoj
snage mogu imati vežbe, pre svega, sa težinom sopstvenog tela, a potom i uz pomoć partnera,
rekvizita (medicinke, gumene trake), sprava i sl. Dosadašnja istraživanja su dokazala da pravilan
rad ne može imati negativne posledice na razvoj gipkosti, brzine, preciznosti, fizičkog rasta
uopšte, već da se primenom treninga snage mogu poboljšati određene sposobnosti. Rizik
povećanja u treningu sa otporom je sličan kod dece i kod odraslih, osim kada su u pitanju razlike
vezane za razvoj i sazrevanje koštano- mišićnog sistema. Te razlike obuhvataju proces
formiranja kostiju i rizika povreda u zonama rasta kostiju. Najčešći uzroci povređivanja su:
nepravilna tehnik izvođenja vežbi, neadekvatna opterećenja, nestručnost trenera, nepoštovanje
bezbednosnih standarda (nadzor stručnjaka, bezbedne sprave i rekviziti, uzrasni standardi) i sl.
Razvoj jačine i snage je u značajnoj vezi sa razvojem mišićne mase. Tokom razvoja, procenat
mišićne mase se poveća od 20% kod novorođenčeta, do 40% u predpubertetskom periodu kod
dečaka. Uvećanje mišićne mase do puberteta je posledica dejstva 1-IGLF 11 koji ima jednako
dejstvo kod devojčica i dečaka. Tokom i nakon puberteta uvećanje mišićne mase je posledica
dejstva hormona testosterona. Iz navedenih razloga, u periodu do puberteta, oba pola pokazuju
podjednaku sposobnost uvećanja mišićne mase, a time i jačine i snage.
Vežbe se mogu izvoditi
pojedinačno, u paru, sa rekvizitima, na spravama. Pojedinačno, vežbač može zauzimanjem
različitih položaja, izborom režima rada mišića, brojem ponavljanja i serija, trajanjem, dužinom i
karakterom pauza dozirati opterećenje.
3
