Reciklaža u funkciji zaštite životne sredine

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

Ods

j

ek: Pedagoško-psihološke nauke

Smjer: Vaspitač

Seminarski rad

RECIKLAŽA U FUNKCIJI ZAŠTITE 

ŽIVOTNE SREDINE

Mentor: 

Student:

Prof.dr Ibro Skenderović

Enver Dautović

Novi Pazar,

Maj, 2018.

2

Sadržaj

UVOD........................................................................................................................................................3

1.

POJAM I VRSTE OTPADA...............................................................................................................4

2.

NASTAJANJE OTPADA

............................................................................................................5

3.

UPRAVLJANJE OTPADOM

......................................................................................................5

4.

RECIKLAŽA

................................................................................................................................6

4.1. VRSTE RECIKLAŽNIH MATERIJALA..............................................................................................6

4.1.1.   Staklo....................................................................................................................................6

4.1.2.

Papir..................................................................................................................................7

4.1.3.

Metal (aluminijum, bakar, gvožđe)..................................................................................8

4.1.4.

Plastika..............................................................................................................................8

4.1.5.

Elektronski i električni EE otpad.......................................................................................9

4.1.6.

Reciklaža guma...............................................................................................................10

4.1.7.

Reciklaža organskog otpada...........................................................................................11

4.1.8.

Reciklaža otpadnog ulja..................................................................................................12

4.1.9.

Reciklaža baterija............................................................................................................12

Plan upravljanja otpadom u Crnoj Gori za period od 2008 – 2012. godine

.......................................13

ZAKLJUČAK..............................................................................................................................................15

LITERATURA............................................................................................................................................16

2

1. POJAM I VRSTE OTPADA

Otpad je prema Zakonu o  životnoj sredini Crne Gore, svaka materija ili predmet koju 

je vlasnik odbacio ili je dužan da odbaci. (˝Sl. list Crne Gore", br. 48/08  od 11.08.2008.god.) 

Otpad može nastati tokom  ekstrakcije sirovina, preradom sirovina u polu gotove ili gotove 

proizvode, potrošnje gotovih proizvoda i tokom drugih ljudskih aktivnosti. 

Otpad se klasifikuje prema:

-

svojstvima

-

mjestu nastanka

1. Otpad se može podijeliti na  

opasni, neopasni i inertni otpad

, u zavisnosti od svojstava 

otpada.

- 

Opasni   otpad

  je   svaki   otpad   koji   sadrži   materije   koje   imaju   neko   od   sledećih 

svojstava:   eksplozivnost,   kancerogenost,   toksičnost,   štetnost,   reaktivnost,   zapaljivost, 

nadražljivost,   infektivnost,   svojstvo   oksidacije,   svojstvo   nagrizanja   i   svojstvo   otpuštanja 

otrovnih gasova hemijskom reakcijom ili biološkom razgradnjom

Komunalni, industrijski, ambalažni, građevni, električni i elektronski otpad i otpadna 

vozila svrstavaju se u opasni otpad, ako imaju neko od svojstava opasnog otpada.

- 

Neopasni   otpad

  je   onaj   koji   je   po   sastavu   i   svojstvima   određen   kao   neopasni, 

odnosno koji nema svojstva opasnog otpada pa time nije ni štetan po okolinu i zdravlje ljudi.

-  

Inertni   otpad

  je   koji   ne   ugrožava  okolinu   jer   ne  sadrži   ili   sadrži  u   vrlo   malim 

količinama materije koje su opasne za okolinu. Ne otapa se, ne stvara materije opasne za 

okolinu i zdravlje ljudi.

2.  Po mjestu nastanka razlikuju se, prema najnovijim klasifikacijama, tri vrste otpada:

- komunalni otpad

 je otpad koji nastaje u domaćinstvima i u proizvodnim i uslužnim 

djelatnostima a po svojstvima je sličan onom nastalom u domaćinstvima. Ovaj otpad nastaje 

svakodnevno kroz dnevne aktivnosti, pa je i postupanje sa ovim otpadom najveći problem.

- proizvodni otpad

 je otpad koji nastaje u proizvodnom procesu u industriji, obrtu ili 

srodnim djelatnostima npr. građevinarstvu, rudarstvu, poljoprivredi, hemijskoj industriji itd.

-   posebna   kategorija   otpada

  u   koju   spadaju   one   vrste   otpada   čije   upravljanje   je 

propisano posebnim pravilnicima i propisima, a tu spada ambalažni otpad, otpadni električni i 

elektronski uređaji i oprema, vozila kojima je istekao vijek trajanja, otpadne gume, infektivni 

otpad iz zdravstvenih ustanova, otpadna ulja, mulj iz uređaja za pročišćavanje otpadnih voda, 

itd. (Krebs J.C.,1994)

2

Prvi i jedan od najvažnijih ciljeva postupanja s otpadom je izbjegavanje i smanjivanje 

nastajanja otpada i smanjivanje opasnih svojstava otpada čiji se nastanak ne može spriječiti.

2. NASTAJANJE OTPADA

Otpad   nastaje   kada   dođe   do   toga   da   nam   razni   proizvodi   ili   materijali   nisu   više 

potrebni ili ne predstavljaju nikakvu vrijednost pa ih odbacujemo ili odlažemo.

Kako je već u uvodu navedeno otpad se prema mjestu nastajanja dijeli na tri vrste:

-

komunalni otpad,

-

proizvodni otpad,

-

posebne kategorije otpada. (Krebs J.C.,1994)

3.

UPRAVLJANJE OTPADOM

Skup aktivnosti, odluka i mjera usmjeren ka postizanju sprečavanja nastanka otpada, 

smanjivanju količine nastalog otpada kao i smanjenju ukupnog djelovanja otpada na okolinu 

naziva se upravljanje otpadom, a mora se sprovoditi na način da nema:

-

opasnosti po ljudsko zdravlje,

-

opasnosti za biljni i životinjski svijet,

-

zagađivanje okoline: voda, mora, tla, vazduha, iznad propisanih graničnih vrijednosti,

-

nekontrolisanog odlaganja i spaljivanja,

-

nastajanja eksplozije ili požara,

-

stvaranja buke i neugodnih mirisa,

-

pojavljivanja   i   razmnožavanja   štetnih   životinja   i   biljaka   i   razvoja   patogenih 

organizama,

-

narušavanja javnog reda i mira.

Zbog   razlike   u   kvalitetu   pojedinih   postupaka   obrade   otpada,   strogi   hijerarhijski 

redoslijed   zbrinjavanja   otpada   definišu   evropske  direktive  i   Evropski   Zakon   o   otpadu   na 

način:

-

prevencija nastajanja otpada,

-

ponovna upotreba,

-

reciklaža i oporavak (mehanički, biološki, energijski, fizikalno hemijski)

odlaganja ostatka otpada. (Đorđević B., 2006)