1
Семинарски рад
Предмет: Основи економије
Тема: Тржиште радне снаге
Менстор:
Студент:
2
Садржај
1. Увод ........................................................................................... 2
2. Минималне зараде .................................................................. 3
2.1. Минмалне зараде у Србији .............................................. 6
3. Пуна ( потенцијална ) запосленост ..................................... 8
4. Незапосленост и њени појамни облици ............................ 9
5. Филипсоба крива .................................................................. 11
6. Закљуцак ................................................................................ 15
Литература ............................................................................. 16
4
2. Минималне зараде
Минималне зараде, и остала питања у вези са радом, регулишу се колективим
уговорима. Колективни уговори закључују синдикати и послодавци. Код нас су
уговорне стране синдикат, привредна комора и влада. Постоје општи и посебни
колективни уговори.
Општим колективним уговором утврђују се права, обавезе и одговорности свих
запослености и послодаваца. Посебним колективним уговором утвруђују се права
и обавезе из радног односа у појединим делатностима.
1
У износу минималне зараде садржани су делови зараде: зарада по основу цене
рада, додаци на зараду и све накнадне зараде, тако да за временски период када се
исплаћује минимална зарада покрива све обавезе које послодавац има према
запосленом.
Послодавац не може уговорити нити исплатити нижи износ од износа прописане
минималне зараде за пуно радно време и стандарни учинак. Запосленом се не
гарантује пун износ минималне зараде уколико није остварио пун фонд сати или
није остварио стандарни учинак, он тада остварује нижу зараду од пуне утврђене
минималне зараде. Уколико запослени ради ноћу или прековремено његова
минимална зарада биће увећана због већег броја сати као и за увођење зараде по
основу ноћног, односно прековременог рада. С обзиром на то, да послодавац мора
да исплаћује минималне зараде у складу са колективним уговором, уколико дође
до пораст цена роба то ће свакако условити и пораст минималне зараде а то ће
даље имати последицу и пораст трошкова пословања датог предузећа.
2
Штитећи економска права својих чланова, синдикат нарушава права на рад оног
дела радне снаге који тражи посао.
1
Љубица Николић,
Основи економије,
Спектар, Ниш, 2004, стр. 23
2
Проф. Др Љубомир Митровић, Проф. Др. Слободан Цветковић,
Основи економије,
Приштина- Косовска
Митровица, 2011, стр. 199
5
Слика 1. Повећање нивоа зараде према захтеву синдиката ограничава понуду рада и
допринои повећању нивоа незапослености. Штрафирани троугао у области тачака
раније инове равнотеже Е
Е
1
А представља количину вишка радне снаге.
Када погледамо слику 1. уочавамо „ резултат„ монополских утицаја на тржишну
равнотежу тражње и понуде рада, нарочито ако ти утицаји померају криву понуде
рада за утврђивање тачке равнотеже на нивоу зараде. Зарада се укључује у
трошкове производње и изазива повећање робних цена за реализовану
производњу, услед чега се може доћи до смањења тражње потрошача. Повећање
робних цена, такође, може изазвати смањење уштеђевине и акумулације капитала,
али најбитнија и најнепожејнија последица може бити раст незапослености.
Очигигледно је да било које померање рада улево при фиксираној кривој тражње
за рад образују тачку равнотеже на вишем нивоу, који означава нови, виши ниво
зараде. Истовремено смањује се број запослених радника, што је и приказано на
графикону на слици 1. штрафираним троуглом.
3
3
Проф. Др Љубомир Митровић, Проф. Др. Слободан Цветковић,
Основи економије,
Приштина-
Косовска Митровица, 2011, стр. 200
