Organi Evropske Unije

AKADEMIJA ZA DIPLOMATIJU I BEZBEDNOST

PREDMET:

Evropski odnosi i EU

SEMINARSKI RAD

TEMA:

Organi Evropske Unije

AUTOR:

student 05/11

Milica Brašanac

BEOGRAD, decembar 2013

Sadržaj:



Uvodna razmatranja…………………………..3



Organi Evropske Unije………………………...4



Evropski parlament…………………………….4



Evropski savet…………………………………..7



Evropska komisija……………………………..10



Zaključna razmatranja………………………..13



Literatura…………………………………….....15

Uvodna razmatranja

Funkcionisanje Evropske zajednice ostvaruje se kroz izvršavanje odredenih
zadataka koje obezbeduju njeni organi: Evropski parlament, Evropski savet, Savet
ministara, Komisija, Sud pravde i Finansijski sud. Ugovor o osnivanju evropske
zajednice, propisuje nadležnost svakog od ovih organa.

Važne institucije Evropske unije su Evropska komisija, Evropski parlament, Savet
Evropske unije, Evropski savet, Evropski sud pravde i Evropska centralna banka.
Gradani Evropske unije svoje predstavnike u Evropskom parlamentu biraju svakih
5 godina.

Evropska unija ima nekoliko institucija:

- Evropski parlament (785 clanova)
- Savet Evropske unije (ili 'Savet ministara') (27 clanova)
- Evropski savet
- Evropska komisija (27 clanova)
- Evropski sud (15 sudija)
- Evropski finansijski sud (27 clanova)
- Savet Evrope (46 clanova).

Unutar evropskih zajednica postojala je složnost oko toga da se ovlašcenja njihovih
rukovodećih tela moraju povećati, ali postojalo je i neslaganje oko načina na koji
bi to povecanje bilo izvršeno. Naime, Francuska se zalagala za povećanje
ovlašcenja Saveta ministara Zajedničke skupštine, dok su druge zemlje članice
smatrale da se jačanje rukovodecih tela može izvršiti samo njihovom integracijom
u jedno telo sa širokim ovlašcenjima. Posle dužih pregovora (23. septembar 1963.
— 8. april 1965) zemlje clanice su u Briselu potpisale Ugovor o spajanju,
dokument koji je predviđao ujedinjenje tri evropske zajednice, a samim tim i
ujedinjenje njihovih rukovodećih tela.

Ugovor je stupio na snagu 1. jula 1967. godine, čime su stvoreni Evropska
zajednica i njena rukovodeća tela — Evropska komisija, Savet ministara i Evropski
parlament. Ekonomske odredbe ovog sporazuma su dovele do još veće ekonomske
integracije zemalja članica — carina na industrijsku robu između njih je ukinuta i
uvedena je zajednička carinska tarifa prema zemljama van Zajednice.

1. EVROPSKI PARLAMENT

Evropski parlament

(

European Parliament

) je institucija koja reprezentuje 492

miliona gradana, I u okvirima kompetencija EU, sa Savetom ko-zakonodavno telo
Evropske unije. Jedino je telo na nivou Unije koje se bira neposredno od strane
gradana. Evropski parlament ima 785 poslanika, koji se biraju na neposrednim
izborima na mandat od pet godina.
To je najveci multinacionalni parlament na svetu i formiran na demokratskim
osnovama. EP je jedini neposredno izabrani i neposredno legitiman organ
Evropske unije. Sedište Evropskog parlamenta je u Strazburu. Generalni

sekretarijat se nalazi u Luksemburgu, ali se sve veci broj službi sekretarijata
premešta u Brisel. Vecina zasedanja odbora održava se u Briselu.
Ako Ugovorom o EU nije drugacije predvideno Evropski parlament odlucuje
prostom vecinom glasova prisutnih poslanika. Najmocnije pravo Evropskog
parlamenta je izglasavanje nepoverenja Komisiji za što je potrebno dve trecine
glasova prisutnih clanova Evropskog parlamenta.
Osnovna ovlašcenaja Evropskog parlamenta su politicka, kontrolna, zakonodavna,
budžetska i savetodavna.

Evropska zajednica za ugalj i celik, Evropska ekonomska zajednica i Evropska
zajednica za atomsku energiju imale su Parlamentarnu skupštinu u koju su bili
delegirani predstavnici nacionalnih parlamenata. Skupština je zajedno sa Savetom
EZ postojala kao budžetska služba triju zajednica. Ona je 1958. godine sama sebe
nazvala Parlamentom. Taj naziv je, medutim, potvrden tek u Jedinstvenom
evropskom aktu koji je stupio na snagu 1. jula 1987. Ovlašcenja EP su Ugovorom
iz Mastihta (1993), Ugovorom iz Amsterdama (1999) i Ugovorom iz Nice (2000)
stalno proširivana. Ovlašcenja EP su, ipak, u oblastima zajednicke spoljne i
bezbednosne politike, policijske i pravosudne saradnje u krivicnim predmetima,
socijalne politike, politike zapošljavanja kao i u privrednim odnosima sa
inostranstvom EU, ogranicena.

Parlament se bira na neposrednim izborima sa univerzalnim birackim pravom,
svakih pet godina od 1979.
Državama clanicama EU Osnivackim ugovorom je dodeljen broj predstavnickih
mesta u Europskom parlamentu. Taj broj donekle odražava velicinu stanovništva
država clanica.
Bitne funkcije Europskoga parlamenta: zakonodavna; kontrolna; nadzor nad
Evropskom komisijom; te usvajanje budžeta EU.

Zakonodavna funkcija

- Zajedno sa Evropskim savetom Evropski parlament

predstavja zakonodavnu polugu Evropske unije. Parlament i Savet sudeluju u
zakonodavnoj vlasti sprovodeci je kroz cetiri osnovna postupka:

• postupak konsultacije
• postupak saradnje
• postupak odobravanja
• postupak saodlucivanja.

Kroz zakonodavnu ulogu Parlamenta najbolje se može pratiti jacanje uloge tog tela
kroz razlicite etape razvoja evropske integracije. Dok je u njenim zacecima Savet
ministara bio obvezan pre donošenja konacnog akta zatražiti jedino mišljenje
Parlamenta, koje ga nije obvezivalo, danas u mnogim podrucjima, Parlament
odlucuje ravnopravno sa Savetom.

Kontrolna funkcija

- Imajuci u vidu specifican institucionalni karakter i podelu

vlasti unutar EU, na osnovu usaglašenosti i efikasnosti kontrolnih funkcija