Висока здравствена школа струковних студија у Београду
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: Социјална фобија
Професор: др сци. мед. Крстић Јелена
Студент: Сашка Максимовић 157/17
Београд, 2018.
САДРЖАЈ
1. ФОБИЈЕ
1.1.
Разлика између страха и фобије
1.2.
Како настају фобије?
1.3.
Узроци настајања фобија
1.4.
Избор објекта фобија
1.5.
Класификација фобија
2. СОЦИЈАЛНИ ФОБИЧНИ СИНДРОМ
3. ДИЈАГНОСТИКА СОЦИЈАЛНЕ ФОБИЈЕ
3.1.
Диференцијална дијагноза
4. ЛЕЧЕЊЕ ФОБИЈА
5. ЛИТЕРАТУРА
1.2.
Како настају фобије?
Психологија, захваљујући правом мноштву и шаренилу својих школа и праваца, нуди и
завидан број објашњења о генези фобија.
Неколико теорија постулира биолошке узроке фобија, углавном се фокусирајући на
дисрегулацију биогенских амина. Тврди се да генетски фактори играју значајну улогу
посебно код социјалне и специфичне фобије и то углавном код оних које се одликују
страхом од, крви, ињекција или повреда. Откривено је да од 66 до 75 процената пацијената
има неког од блиских рођака, који има сличне симптоме.
Постоје два процеса који допринесе настанку фобија: процес условљавања и траума.
Траума није увек неопходан чинилац настанку фобије, док условљавање јесте.
Два типа условљавања утичу на фомирање фобија:
-
класично емоционално условљавање
;
-
инструментално условљавање
.
Код класичног емоционалног условљавања, ситуација која је оригинално била неутрална
почиње да изазива страх уколико се једном у њој доживи јак напад панике. На пример, ако
сте возач почетник и налазите се на аутопуту возећи ка неком непознатом месту можете
доживети спонтани напад панике. По глави вам се врте узнемиравајуће мисли ,,Како сам
доспео овде?“ или ,,Шта ако направим неки прекршај?“, које индукују страх, срце почиње
убрзано да куца, дах се скраћује, тело вам подрхтава, почиње да вас хвата несвестица. У
том тренутку Ваш мозак ствара асоцијацију између ситуације бити на аутопуту и
доживљаја панике односно анксиозности. Веома брзо повезаћете овде две ствари, односно
научићете да постоји веза аутопут-доживљај анксиозности и симптоми који сте једном
доживели појавиће се сваки следећи пут када се нађете или замислите одређену ситуацију.
Слично, ако сте одржали неки говор и притом осећали високу анксиозност, следећа
ситуација јавног усменог излагања односно, сама помисао на њу ће изазвати бојазан.
Класично емоционално условљавање може развити страх од одређених ситуација или
објеката, али оно само није довољан услов за стварање фобија. Само онда када почнете да
избегавате ситуацију или објекат ,,учите“ да будете фобични. Један од основних принципа
инструменталног условљавања говори о томе да свако понашање које је награђено има
тенденцију да се понавља. Избегавање ситуација које вас чине анксиозним је један вид
награде
–
спречава јављање анксиозности
. Сваки пут када избегнете застрашујућу ситуацију,
пратиће вас пријатан осећај да сте избегли и анксиозност или панични напад, па ће се
избегавање таквих ситуација све више понављати, а избегавајуће понашање постати
редован образац вашег реаговања. Ово ће вас навести на закључак да вам избегавање
заиста користи јер вас ,,чува“ од неподношљивог осећања анксиозности.
