Управљање парницом
1
1.Увод
Првостепени поступак окончава се диспозитивним радњама парничних странака или
одлуком суда, а ово окончање се дешава путем строго формалног правног акта, који може
бити у облику пресуде, решења или записника о закљученом судском поравнању. До
окончања поступка диспозитивним радњама странака долази у сваком случају када те
парничне радње непосредно узрокују окончање поступка. У ужем смислу, таква радња је
једино закључење судског поравнања. Док у ширем, смислу под овим подразумевамо и
оне радње странака на основу којих суд непосредно доноси неку од одлука којом се
поступак окончава. Такве радње су повлачење тужбе и признање, односно одрицање од
тужбеног захтева.
Суд окончава поступак метиторном одлуком, или одлуком процесне природе. Правило је
да се поступак мериторно оконча у форми пресуде, осим када закон прописује да се о
предмету спора одлучује решењем. У поступку суд увек доноси пресуду када одлучује о
тужбеном захтеву као предмету спора. Пресудом се, по правилу, окончава парнични
поступак у првом степену. Стога је пресуда завршни акт којим се окончава расправљање и
одлучивање у првостепеном поступку о предмету спора. Све радње које субјекти парнице
и остали учесници у парници предузимају од момента подношења тужбе до закључења
главне расправе у служби су доношења пресуде као главног акта. Пресудом се остварује
садржај судске функције која се састоји у конкретизацији општих правних норми на
појединачне животне ситуације.
Правила поступка обезбеђују да донесена пресуда буде законита и да се правовремено
донесе, без непотребног одуговлачења поступка. Зато је правилна примена правила
поступка важна за доношења правилне одлуке. Пресудом суд одлучује о основаности
тужбеног захтева тако што или усваја тужбени захтев или га одбија и то како у главној
ствари тако и у споредним тражењима. Закључак о основаности тужбеног захтева изводи
се силогистичком операцијом: доњу премису образује правно релевантне чињенице, а
горна премиса одговарајуће норме материјалног права.
Управљање парницом
2
Чињенично стање суд утврђује, по правилу, извођењем доказа, а садржај правних норми
које примењује тумачењем. Када је утврдио обе премисе суд супсумира утврђено стање
под одговарајуће норме материјалног права и изводи закључак о основаности тужбеног
захтева.
