Redovni pravni lekovi
2010
UVOD
R
azmišljajući koji institut, odnosno koju temu da obradim za diplomski rad, vodila sam
se idejom da svoje vreme posvetim nečemu zašta znam da će me svakako pratiti kroz moj budući
rad, odnosno čime se želim u budućnosti baviti. Tako sam došla do zaključka da rad kojim ću
zaključiti proces fakultetskog obrazovanja, nosi naziv REDOVNI PRAVNI LEKOVI.
Redovni pravni lekovi predstavljaju institute procesnog prava i nalaze svoju upotrebu u
Krivičnom, Parničnom, Vanparničnom, Izvršnom, Upravnom, Prekršajnom postupku i postupku
povodom privrednih prestupa.Pomoću njih određena lica imaju pravo da traže preispitivanje
sudskih odluka i odluka upravnih organa.
Redovni pravni lekovi su sredstva pomoću kojih ovlašćena lica pobijaju sudsku odluku
zbog postojanja nekih pravnih nedostataka ili da ta lica traže njeno preinačenje ili ukidanje.
Izučavanjem ove vrste materije, koja se bavi zaštitom subjektivnih prava građana, i oblicima
njihove zaštite jeste krivično pravo.
U okviru ove široke teme može se uopšteno reći da je prvani lek izjava volje kojom se od
organa višeg stepena zahteva da ispita zakonitost nekog akta.Samo postojanje i mogućnost
korišćenja pravnih lekova od strane ovlašćenih lica, nalazi se u osnovnom zadatku KPP-a. To
podrazumeva da se pravedno preispita krivična stvar na zakonit način.Po pravilu svaki akt može
da bude podvrgnut tom ispitivanju bar pod jednim organom nadležnim za ovo.Naime, u toku
vođenja provostepenog postupka, može doći do grešaka od strane subjekta koje prouzrukuju i
donošenje odluke sa određenim nedostacima.Do ovakvih odluka se dolazi i zbog neznanja,
nesposobnosti,ili nezadovoljnih radnji samih sudija. Javlja se nužnost da se ovakve odluke
isprave, i to od strane ovlašćenog lica koji inicira postupak pravnim lekovima, odnosno
podnošenjem pravnog leka.
O podnetom pravnom leku odlučuje krivični sud višeg stepena koji je sastavljen od sudija
sa većim stručnim znanjem i iskustvom. To pruža garanciju da se nezakonite ili nepravilne
sudske odluke isprave, jer ovaj sud razmatra krivičnu stvar u povoljnijim uslovima, gde
objektivno i svestrano razmatraju sudsku odluku.
Osnovnu podelu pravnih lekova predstavlja podela na redovne i vanredne lekove.
4
Redovni pravni lekovi
2010
POJAM ŽALBE
Redovni pravni lekovi su takva sredstva kojima se pobijaju nepravosnažne sudske odluke.
1
U krivičnom procesnom pravu,redovni pravni lekovi su :
1. Žalba na presudu prvostepenog suda;
2. Žalba na presudu drugostepenog suda;
3. Žalba na rešenje.
Stranka može pobijati jednu odluku samo ukoliko je ova izrečena na njenu štetu.
Žalba je pravno sredstvo i pravni lek, jer se izjavljuje protiv sudske odluke. Pojam
pravnog sredstva je širi od pojma pravnog leka, jer su pravni lekovi pravna sredstva, dok sva
pravna sredstva nisu pravni lekovi.
Pravni lek je pravno sredstvo kojim stranke ili druga zakonom ovlašćena lica pobijaju
odluku nižeg suda ili postupak u kome je doneta, ako smatraju da je nezakonita i nepravilna i
traže od suda pravnog leka da je preinači ili ukine svojom odlukom.
1
Čedomir Stevanović,Petar Stanojević, Krivično procesno pravo,Niš,2005. Str.258
6
Redovni pravni lekovi
2010
Pravni lekovi su jedna vrsta procesnih radnji stranaka. Oni su posebna vrsta pravnih
sredstava koja se razlikuju od drugih pravnih sredstava po tome što su usmerena protiv odluka
suda. Pravno sredstvo koje nije pravni lek je svako drugo sredstvo napada ili odbrane kojim
stranka ili drugi učesnik postupka ostvaruje svoja zakonska prava i štiti svoj interes zasnovan na
zakonu, osim onih sredstava koja služe za pobijanje sudskih odluka.
7
Redovni pravni lekovi
2010
2. ŽALBA NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA
Žalba na presudu prvostepenog suda je osnovni i najvažniji redovni pravni lek, koji može biti
izjavljen protiv prvostepene presude od strane ovlašćenih lica u roku od 15 dana, od dana
dostavljanja prepisa presude.
Žalba kao redovan pravni lek je poseban institut KPP-a, koji ima dvostruku funkciju:
predstavlja pravo određenih lica da traže preispitivanje sudksih odluka i sredstvo za aktivno
sticanje pravosnažnosti tih odluka.
Osnovna osobenost žalbe je da se ulaže protiv nepravosnažnih sudksih odluka i da ima uvek
suspenzivno dejstvo ,odnosno da odlaže izvršenje presude.
Kad ovlašćeno lice podnese dve ili više žalbi napadajući presudu svakom žalbom po drugom
osnovu, blagovremenost svake žalbe posebno se ispituje.
Ovlašćena lica koja su podnela žalbu u roku mogu van tog roka, pa sve do održavanja
sednice drugostepenog suda, podnositi podneske kojima će dopunjavati razloge zbog kojih se
blagovremeno žalbom napada prvostepena presuda, a drugostepeni sud je dužan da ispituje i ceni
te razloge.
3
3
Špiro Vuković,Zakon o krivičnom postupku,Beograd,1981.str.260-261.
9
