олакшавају да се беседа успешно састави и одржи, док је производ тих примењених
правила био сам говор, односно беседништво. Историјски гледано, говорништво претходи
реторици.

Први зачеци говорништва потичу из човекове исконске потребе да своје мисли,

осећања и жеље, искаже на начин који би оставио што снажнији утисак на саговорнике,
како би их придобио за своје идеје и ставове и убедио у исправност сопствених уверења.
Стари Грци су први схватили да на овом свету нема ништа јаче од живе речи.

У нашем народу веома је позната изрека о снази људске речитости: “ Лепа реч и

гвоздена врата отвара”. Питање говора и човекове речитости добијају посебну важност
ако се има у виду чињеница да и најснажнија реч, коју би изговорио неки други говорник,
у некој другој ситуацији од оне у којој смо је већ чули, никада неће имати исти звук, исту
снагу и исто значење.

1.2. Сврха и циљ истраживања

У циљу што боље разраде теме, битно је прикупити све неопходне податке који су

доступни. Циљ овог семинарског рада је, што је могуће детаљније, објаснити сам појам
реторике, њено порекло и развој у сврху што бољег разумевања материје. Да би се циљ
испунио, потребно је, пре свега, осврнути се на још неке дефиниције реторике и
беседништва

као што су:



речитост је средство којим се долази до истине, а средства се временом
мењају (Квинтилијан);



беседништво је уметност зачаравања душе (Платон);



реторика је уметност уверавања;



беседништво је поезија речи;



беседништво је сликарство мисли;

