Универзитет у Крагујевцу
Економски факултет
Приступни рад из предмета Квантитативна анализа у маркетингу
Тема: Истраживање тржишта дуванских производа
Ментор:
Студент:
Др Вељко Маринковић Теодора Перовић 2018/60
Крагујевац, април 2019. године
Дуванска индустрија представља особе и компаније укључене у узгајање, припрему за
продају, испоруку, маркетинг и дистрибуцију дувана и дуванских производа. То је индсутрија
пристуна на међународном нивоу, на свим континентима и скоро свим земљама света. Дуванске
компаније које се баве узгајањем дувана и производњом дуванских производа: цигарета, цигара,
бурмута, дувана за жвакање у дувана за луле представљају главну карику у ланцу ове
индустрије.
Међународно тржите дувана и дуванских производа контролисано је од стране пет
водећих компанија у већини земаља света где су оне формирале свој положај на тржишту и
успоставиле доминацију у одређеним сегментима. У земљама у којима због одређених
произвођача дувана који су углавном у периоду свог рада уживали монополски статус.
Резултат оваквих дешавања је довео до тога да су на тржишту осим мултинационалних
дуванских компанија присустне само мање дуванске компаније развијених држава које су
релативно затворене за страна улагања и мали број независних произвођача дувана и дуванских
производа.
Конзумација дувана и дуванских производа повећава се упркос присуству доказа о
постојању штетних састојака у њима који могу нарушавати здравље конзумената. Упркос све
рестриктивнијим мерама у погледу могућности набављања и места на којима је дозвољено
конзумирање, приходи дуванских компанија бележе све већи раст.
Дуванска индустрија доноси државама економске бенефите отварањем нових радних
места, повећањем прихода држава који се остварују путем пореза на промет дуванских
производа. Негативне стране подразумевају повећање појава болести плућа, развоја канцера,
што узрокује смањени животни век потрошача и повећава медицинске трошкове њиховог
лечења. Значајно је упоредити приходе које држава остварује прометом дуванских производа и
пословањем дуванских компанија и упоредити их са расходима који су последица медицинских
лечења оболелих лица због конзумирања дуванских производа. Овај однос је кључан за
заузимање будућег става државе према дуванским компанијама.
Анализе овдашњег тржишта показују да српски потрошачи воле да пробају нове укусе,
али да се, најчешће, брзо враћају стеченим навикама.
4
1.1. ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА
Основни циљ
истраживања је да се дође до релевантних сазнања да ли су у којој мери су
корисници дуванских производа задовољни цигаретама коју конзумирају.
Поред основног циља, постоје и одређени изведени циљеви нашег истраживања.
Први
изведени циљ
јесте да се дође до сазнања да ли постоје статистички значајне разлике у
ставовима испитаника између различитих демографских категорија пол и радни статус.
Други изведени циљ
се односи на утврђивање разлике између пет анализирана конкурента
на тржишту дуванских производа у погледу производа који се нуде, и критеријума (укус и
паковање, цена, марка , доступност).
2.
МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА
У циљу испитивања ставова испитаника о тржишту дуванских проиизвода у нашој
земљи коришћен је метод анкете, тачније „online“ анкете. Метод анкентирања се најчешће
примењује у маркетинг истраживањима приликом прикупљања примарних података.
Платформа на којој је анкета урађена је „Google“ упитник.
Aнкетирање је спроведено у периоду од 01. март до 31. март 2019. године. Број
испитаника обухваћен овим истраживањем је 100.
За мерење ставова испитаника, формулисан је упитник који садржи 29 питања од којих
су заступљена:
1 дихотомно питање
4 питања са вишеструким избором одговора
24 скаларних констатација са којима су испитаници требали да изразе свој степен
слагања (или неслагања) на Ликертовој петостепеној скали, где је оцена 1 значила
„апсолутно се не слажем“, док је оцена 5 значила „апсолутно се слажем“.
Анализа података је извршена путем статистичког пакета за друштвене науке (The Statistical
Package for the Social Sciences – у даљем тексту: SPSS).
5
2.1.
СТРУКТУРА УЗОРКА
Испитано је 100 испитаника који су сегментирани према полу, старости, степену
образовања, радном статусу и месту становања. Од укупног броја испитаника у следећој табели
су приказане социо – демографске карактеристике добијене на основу дескриптивне, описне
статистике.
Табела 1. Демографска структура испитаника
Демографске категорије
Број
испитаника
Учешће испитаника у укупном узорку
(%)
Пол
Женски
32
32%
Мушки
68
68%
Старост
До 18 година
4
4%
18-25 година
31
31%
26-35 година
46
46%
36-45 година
14
14%
45 и преко
5
5%
Радни статус
Ученик
2
2%
Студент
28
28%
Запослен
58
58%
Незапослен
12
12%
Пензионер
0
0%
Образовање
Основно образовање
4
4%
Средње образовање
25
25%
Виша школа
20
20%
Факултет
51
51%
На основу приказане струкутре узорка испитаника по демографским карактеристикама у
Табели 1 – Структура узорка - Пол, од укупног броја испитаника 100 (100%), 68% испитаника
је мушког пола, док је 32% испитаника женског пола.
Када се говори о старосној структури највише је испитаника старости од 26 до 35 година,
46%, затим следе испитаници од 18 до 25 година са 31% испитаника у узорку, након њих су
заступљени испитаници од 36 до 45 година са 14%, 5% испитаника су у старосној групи преко
45 година и на крају најмање заступљени су испитаници до 18 година старости, са 4%.
Посматрајући старости испитаника треба напоменути да се испитаници до 35 године сматрају
млађим испитаницима, а преко 35 старијом групом испитаника.
7
Елементи анализе
