Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера
Суботица
Семинарски рад из биологије
Бактерије
Професор Студент
Др Наташа Чампраг Сабо Анђела Поповић
Суботица, децембар 2016
2
Садржај
1. Увод, циљ и методологија..................................................................................3
2. Дискусија..............................................................................................................4
2.1. Опште особине бактерија......................................................................4
2.2. Облици бактерија...................................................................................4
2.3. Грађа и хемијски састав бактеријске ћелије........................................5
2.4 Размножавање бактерија.........................................................................7
2.5 Метаболизам бактерија...........................................................................8
2.6. Екологија и распрострањеност бактерија...........................................10
2.7. Значај и улога бактерија.......................................................................11
3. Закључак..............................................................................................................12
4. Литература...........................................................................................................13
4
Дискусија
Опште особине бактерија
Бактерије су једноћелијски организми чија величина варира и мјери се
микрометрима. Димензије бактерија су различите и крећу се од 0,1 до 15
микрометара.
Идентификују се помоћу оптичког микроскопа. Фина структура бактеријске ћелије
са ћелијским органелама изучава се помоћу електронског микроскопа.
Бактеријска ћелија представља отворен динамичан систем у коме се непрекидно
одвијају разни биохемијски процеси. Она непрекидно врши размјену материја са
околном средином, одакле узима хранљиве састојке и гдје излучује штетне
материје. Хранљиве састојке користи за изградњу, раст и размножавање и добијање
енергије.
Бројни биохемијски процеси се одвијају уз помоћ ензима, за чију активност су
потребни оптимални услови (температура, киселост средине, физички и хемијски
агенси).
Волумен бактеријске ћелије је у границама неопходним за њену ћелијску функцију
коју она може да одржава. Бактерије свој волумен повећавају, нарочито када их
има више заједно. Велика површина омогућава им бржу размјену материја са
околном средином и то објашњава што бактерије у својој средини могу веома брзо
да произведу велике количине штетних продуката.
Облици бактерија
Бактерије могу бити различитог облика, а најчешће су у облику куглица или
лоптица, штапића, цилиндара или спирала. (слика 1.)
Лоптасте бактерије
називају се коке (грчка ријеч кокос- зрно). Размножавају се
деобом тако што бактеријска ћелија сазријева и једноставно се дијели на двије
ћелије. Ако кћерке ћелије после деобе остану заједно, то су диплококе, ако се
раздвоје називају се микрококе. Ако после деобе остане њих више заједно, то су
стрептококе. Ако после деобе остане заједно већи број кока, нагомиланих у облику
грозда, називају се стафилококе.
Штапићасте бактерије
називају се бацили (латинска ријеч
bacillum-
штапић).
Штапичасте бактерије после деобе могу да се раздвоје или остану заједно и тада се
називају диплобацили. Ако остану спојене у виду ланца, називају се
стрептобацили.
