Seminarski rad – Kloniranje
1
SADRŽAJ
UVOD......................................................................................................................................... 2
1. KLONIRANJE....................................................................................................................3
2. OVCA DOLLY...................................................................................................................4
3.
MATIČNE ĆELIJE............................................................................................................ 5
4. REPRODUKTIVNO KLONIRANJE.................................................................................6
4.1. Etička pitanja............................................................................................................6
4.2. Zloupotreba..............................................................................................................7
5. PRAVNI ASPEKTI KLONIRANJA......................................................................................8
ZAKLJUČAK........................................................................................................................... 10
LITERATURA......................................................................................................................... 11
Seminarski rad – Kloniranje
3
1. KLONIRANJE
Kloniranje je proces koji u najširem smislu označava stvaranje identične kopije
nečega. U biologiji se odnosi na procese kojima se stvaraju kopije fragmenata DNK
(molekularno kloniranje), ćelija ili organizama. Termin takođe uključuje i situacije kada se
organizmi reprodukuju aseksualno, ali je daleko češće korišćten za namerno stvaranje kopija
organizama. U definiciji pojma kloniranja se polazi s jedne strane u zoologiji i botanici a s
druge u reproduktivnoj medicini.
Kloniranje je oblik bespolnog razmnožavanja različitih jednoćelijskih i višećelijskih
organizama pri kojem nastaju potomci koji su jednaki roditeljskom organizmu i međusobno,
ali, za nauku je, ipak, zanimljivije proučavanje kloniranje sisara. Kloniranje je pojam koji
potiče iz 1963. godine te, naizgled, nije posebno složen zahvat i već 1958. je britanski naučnik
John Gurdon uspio stvoriti jednu žabu. Uspešno je preneo jezgro iz jedne telesne ćelije žabe u
neoplođenu jajnu ćeliju žabe u kojoj je prethodno uništio jezgro UV zračenjem. Iako se tako
dobivena jajna ćelija uspela razviti samo do punoglavca, ova tehnika prenosa jezgra pokazala
je put za nova uspešna kloniranja. U poslednjih nekoliko godina naučnici su uspeli klonirati
više vrsta životinja. Godine 2001. američki su naučnici čak pokušali klonirati čoveka, no u
tome nisu uspeli. Jedna tehnika koju naučnici primjenjuju za dobijanje klonova naziva se
nuklearni transfer.
Naučnici najpre iz ženke uzmu neoplođenu jajnu ćeliju i iz nje odstrane jezgro, koje
sadrži DNK. Iz tela životinje koju će klonirati uzme se odgovarajuća ćelija, npr ćelija kože,
čije jezgro sadrži sve genetske informacije o svom vlasniku. Tu ćeliju (ili samo njeno jezgro)
naučnici tada unesu u jajnu ćeliju iz koje su odstranili jezgro i kroz nju puste struju. Tim se
postupkom postiže sjedinjenje ćelije i citoplazme jajne ćelije. Nakon što dobije novo jezgro,
jajna ćelija počinje se deliti kao da je oplođena, čime počinje razvoj klona životinje iz koje je
uzeta telesna ćelija.
Embrion se tada može implantirati u maternicu surogat majke, gde će se, u retkim
slučajevima kada se sve odvija po planu, nastaviti razvijati dok ne dođe vreme da mladunče
dođe na svet. Postoji i druga mogućnost, a to je da se embrion zadrži u materici samo dotle
dok se iz embrioblasta ne uspe izdvojiti embrionalne matične ćelije koje se dalje mogu držati
u kulturi. Naučnici veruju da bi ovaj temeljni princip kloniranja trebao biti delotvoran i u
slučaju ljudi. Ranije spomenuti pokušaj kloniranja čoveka izvršen je s namerom da se dobiju
embrionalne matične ćelije. Kloniranje u tu svrhu naziva se terapijsko kloniranje.
