4 industrijska revolucija

Sredinom 18. veka u Velikoj Britaniji, odnosno Engleskoj, “ izbila ” je industrijska revolucija. Počela je naglim i oštrim rastom, odnosno uzletom privrede koja je već uveliko bila pripremljena za to. To je bila nagla, kvalitativna, temeljna promena koja se dogodila oko 1780. godine. Engleski i francuski socijalisti izmislili su ovaj pojam tek 20-ih godina 19. veka. Industrijska revolucija je proces koji nema jasan početak i kraj.

Polaznu tačku predstavlja zamena ručnog alata mašinskim, čime se potpuno menja osnova proizvodnje tj, prelazi se sa ručne na mašinsku proizvodnju. Industrijsku revoluciju istorijski izvodi kapitalizam, ali ne da bi ljudima olakšao rad i život, nego da bi snizio cenu robi i povećao proizvodnju viška vrednosti.

Došlo je do premešta alate, i menja ih iz ruku radnika u mahanički automat, i uvećava njihov broj, vrši se istovremeno više operacija, povećava se snaga i preciznost delovanja. Ona oslobađa i pogonski deo od granica sposobnosti radne snage. Rezultat toga je mašinski sistem proizvodnje, moderna fabrika, dakle krupna mašinska proizvodnja. Najzad, stvorila i sebi odgovarajuću tehničku osnovu tek kad je počela da i mašine proizvodi mašinskim putem (teška industrija).
Dolazi do niza krupnih pronalazaka i njihove primene u proizvodnji, što je skokovito podizalo produktivnost rada i svestrano povezivalo proizvodnju u svetskim razmerama.