које се, складно прописима државе у којој обавља делатност, бави адвокатуром. То
најчешће подразумева заступање и саветовање физичких и правних лица пред државним
органима и различитим институцијама. У друштву уређеном на владавини права адвокат
има посебну улогу. Адвокат мора да служи интересима правде, као и онима чија права и
слободе треба да штити и брани, те је његова обавеза да савјетује клијента у најбољем
смислу. Адвокат, поред лекара, је особа коју, по народном веровању, никад не треба лагати.

Током праксе адвокати се обично специјализују за одређену област права, парницу,
кривицу , ванпарницу, извршење, привреду, или неки други поступак.

Адвокатска функција представља садржај правне и моралне обавезе, а у корист:

1. Клијента,

2. Павне професије,

3. Јавности.

Као слободна и независна професија, заснована на правилима адвокатске етике, адвокатура
у Републици Србији има основни задатак очување људских права и других интереса
друштва.

Честа грешка је што адвокате поистовећују некад са правницима и дипломираним
правницима. Адвокате треба разликовати и од постдипломских звања типа магистар и
доктор наука. Забуна потиче и од самих адвоката, јер они понекад називају дипл. правнике
колегама, али их не сматрају за колеге, већ инсистирају на својој титули, а на то гледју као на
упућивање комплимента, слично као што професори зову студенте колегама.

Адвокати морају да служе интересима клијента уз бар минимум стручност и савесност. У
супротном, адвокат подлеже дисциплинским мерама на основу интереса како јавности тако
и адвокатске коморе да се дозволи рад само оним адвокатима који су вољни и способни за
ефикасан рад и одговорнос према клијентима за несавесно обављање професије.

Када

адвокат тврди да поседује посебна знања и вештине, клијент треба да има право да се на ту
информацију ослони када бира адвоката. У таквом случају, адвоката треба сматрати
способним адвокатом са додатним знањем или обуком.

Правосудни систем већине земаља се састоји од три међусобно независна али уско везана
члана, то су судије , тужиоци и адвокати, с тим да овај поредак постоји само у кривичним и

https://sr.wikipedia.org/sr/адвокат

Џејмс Е.Молитерно, Материјал за изборни предмет Правна етика, 2006: 117.стр