Alarmni kontakti

 
1. Uvod

„Najčešće se bezbednost određuje kao vrednost, potreba i interes, zatim kao stanje, funkcija, organizacija i sistem, potom u subjektivnom i objektivnom smislu i td.“
Iz ugla preduzeća: „Bezbednost je stanje i/ili proces odsustva svih oblika društvene, tehničke i prirodne opasnosti po preduzeće, njegovu imovinu ili lica zaposlena u njemu.“

U skladu sa političkim, ekonomskim, ekološkim, privrednim i drugim promenama koje su počele ubrzano da se dešavaju, krajem XX i početkom XXI veka, sistem bezbednosti se proširivao sve više i na privatne činioce.

Modernizacijom na svim poljima ljudskog društva, činioci koji pretstavljaju pretnje po bezbednosne sisteme, kako drđavne, tako i privatne, su u stanju da dođu do najsavremenijih tehnologija koje bi mogle biti upotrebljene u svrhe narušavanja bezbednosti, građana, objekata, poslovanja, privatne imovine,države i td.

Samim tim, sistem bezbednosti mora da prati munjevit razvoj modernih tehnologija i omogući njegovim korisnicima maksimalan kvalitet usluge, a to je bezbednost najvišeg nivoa u skladu sa njihovim zahtevima.

U samom sistemu bezbednosti se nalazi njegov podsistem, koji je preashodno usmerena na sprečavanje raznih oblika ugrožavanja, lica, imovine i poslovanja. taj podsistem nosi naziv: „Sistem fizičko tehničke zaptite“. U okviru ovog sistema je napravljena podela na, fiziču komponentu i tenhičku komponentu. U ovom radu se bavimo jednim malim delom tehničke komponente, sistema fizičko – tehničke zaštite, a to su alarmni kontakti sa živom.

Ne treba zaboraviti da je osnovna funkcija sistema i podsistema bezbednosti – preventiva. Uzimajući u obzir ovu činjenicu, treba shvatiti da većinu današnjih tehničkih komponenti, bezbednosne službe, kompanije i privatna lica, koriste baš u preventivne svrhe, radi zaštite sopstvenih interesa i vrednosti.

Alarmni kontakti sa živom su konstruisani da bi svojim preventivnim dejstvom zaštitili te vrednosti, u slučaju pokušaja njihovog ugrožavanja u delu prostora koji je štićen njihovom upotrebom.
2. Činioci ugrožavanja bezbednosti

Pod činiocima ugrožavanja bezbednosti, u ovom radu, se misli na činioce koji u odnosu na alarmne kontakte koji se opisuju, mogu ugroziti vrednosti koje su štićene. Pošto se alarmni kontakti sa živom pretežno koriste za obezbeđenje staklenih površina objekta (prozori), činioci ugrožavanja biće blisko vezani za narušavanje bezbednosti objekata. Pa, u zavisnosti od tipa tog objekta i njegove namene, možemo napraviti i njihovu podelu na:
1. terorističke organizacije,
2. organizovane kriminalne grupe,
3. pojedince,
4. obaveštajne službe,
5. i druge.

Oblike ugrožavanja sa kojima se mogu sresti zaposleni i korisnici sistema fizičko – tehničke zaštite, se mogu podeliti na:
1. terorističke akte,
2. razbojništva, krađe, teške krađe,
3. fizičke napade sa raznim posledicama,
4. špijunaža, diverzija, sabotaža,
5. otmice i td.

Alarmni sistem ima ulogu da pomoću svojih sistema za detekciju određenih pojava, radnji ili lica, obavesti dežurne službe, tj. da aktivira fizičku komponentu sistema bezbednosti i omogući pravovremenu reakciju, a sve u cilju zaštite određenih vrednosti i interesa.